Glavni grad Republike Austrije i jedan od najposećenijih evropskih gradova, Beč duguje svoj šarm i bogatu istoriju sjajnoj lokaciji na obali Dunava. Vekovima je bio kapija između Zapadne i Istočne Evrope, bilo je jezgro nekada rasprostranjenog Habsburškog carstva, i do danas je ostala najvažnije trgovačko i kulturno središte Austrije.
Beč nastavlja da privlači posetioce svojim mnogobrojnim istorijskim mogućnostima za razgledanje, svojim čuvenim umetničkim zbirkama, svetlucavim palatama i izuzetnom muzičkom baštinom. Ovo uvažavanje bogate nacionalne kulture još je uvek evidentno u veličanstvenim bečkim muzejima, njegovim finim koncertnim dvoranama i jednoj od velikih svetskih operskih kuća.
Uz nepogrešivo kosmopolitsku atmosferu, Beč zadržava prepoznatljiv šarm. Ovo je uveliko naglašeno njegovom finom autentičnom arhitekturom, čuvenim konjskim kabinama (Fiaker), kao i sjajnim kafićima sa čuvenim bečkim kolačima i pecivima.
Bilo da tražite mesta za posetu u Beču na jedan dan, ili više stvari koje možete obaviti u nekoliko dana, u ovom elegantnom gradu imaćete mnogo izbora.
Svakako će vam i 10 dana biti malo da obiđete sve turističke i kulturno umetničke lokacije koje Beč nudi. Upoznaćemo vas nekim koje su najpopularnije medju turistima.
Više od šest vekova sedište Habzburgovaca – i službena rezidencija svakog austrijskog vladara od 1275. – Hofburg je verovatno istorijski najznačajnija bečka palata. Službeno sedište austrijskog predsednika, ovaj prostrani kompleks sastoji se od brojnih zgrada koje odražavaju različite periode, uključujući arhitektonske procvate iz gotike, renesanse, baroka i rokokoa.
Sve u svemu, ovaj ogromni kompleks obuhvata 59 hektara sa 18 zgrada, uključujući 19 dvorišta i 2.600 soba. Njegove glavne atrakcije su Carski stanovi, Muzej Sisi i Srebrna zbirka, dok druga značajna mesta u kompleksu uključuju Carsku kapelu (Burgkapelle) i Riznicu Hofburg sa velikom zbirkom carskih regalija i relikvija Svetog Rimskog Carstva.
Spektakularnu palatu Šenbrun iz 18. veka (Schloss Schonbrunn) vredi posetiti ne samo zbog veličanstvene arhitekture, već i zbog prelepog ambijenta u dvorištu – ogromnog parka. Jedna od najboljih bečkih turističkih atrakcija, ova prelepa barokna palata sadrži više od 1441 soba i apartmana, uključujući i one koje je nekada koristila carica Marija Terezija.
Obilazak ove palate omogućuje priliku da vidite carske prostorije, uključujući Orahovu sobu cara Franca Josifa i njegovu spavaću sobu, u kojoj se i dalje nalazi krevet malog vojnika u kojem je poginuo. U sobama carice Marije Terezije ističu se njeni bogato namešteni i uređeni baštenski apartmani, zajedno sa cvetnim umetničkim delima koje su kreirale njene ćerke.
Park i vrtovi Šenbrun je još jedno mesto koje morate videti, proglašeno UNESCO-vom svetskom baštinom. Park, sa širokim pogledom i raskošnim baroknim vrtovima, jedna je od nekoliko besplatnih stvari u Beču, iako ćete morati da platite za ulazak u lavirint i neke od susednih zgrada, kao što je kuća Palmi iz 1883. godine. Ako putujete sa decom, posetite Dečiji muzej da biste ih videli kako su obučeni u princa ili princezu.
Najvažnije gotsko zdanje u Beču i katedralna crkva arhiepiskopije od 1722. godine, katedrala Svetog Stefana (Stephansdom) nalazi se u istorijskom centru Beča. Originalna romanička crkva iz 12. veka zamenjena je kasnoromaničkom u 13. veku, čiji su ostaci masivna kapija i neznabožačke kule (Heidenturme).
Sledila je rekonstrukcija u gotičkom stilu u 14. veku, zajedno sa dodatkom hora i kapela Svetog Eligija, Svete Tirne i Svete Katarine. Čuvena Južna kula (Steffl) visoka 137 metara pripada 15. veku. Restauracija i dalja izgradnja usledili su od 17. do 19. veka, a cela struktura je obnovljena nakon Drugog svetskog rata. Jedna od atrakcija je penjanje na 343 stepenika do Stefflove sobe za posmatranje sa spektakularnim pogledom i Severna kula, dom masivnog zvona Pummerin (brzi lift vodi posetioce na platformu za razgledanje). Ostale značajne karakteristike su katakombe iz 14. veka i Katedralno blago, koje sadrže mnoge najvažnije artefakte katedrale.
Među najpopularnijim bečkim atrakcijama, Palata Belvedere je zaista veličanstvena, a čine je dve barokne zgrade: Donji (Unteres) Belvedere i Gornji (Oberes) Belvedere. Najvažnije stvari Gornje palate su Dvorana u prizemlju sa statuama i Svečano stepenište sa bogatim reljefom i freskama.
Takođe vredi videti Mramornu dvoranu. Ova zapanjujuća dvospratna sala sadrži brojne stilske skulpture, slike i freske na plafonu. Donja palata takođe se može pohvaliti mermernom dvoranom, koja je poznata po ovalnim gipsanim medaljonima i bogatim freskama na plafonu, kao i mramornom galerijom izgrađenom za smeštaj zbirke istorijskih statua.
Ostale zgrade koje morate videti su Zimska palata (barokna zgrada u kojoj se nekada nalazila Dvorska riznica), Oranžeri, Dvorske štale (u kojima se nalazi srednjovekovna riznica) i vrtovi i fontane Belvedere koji povezuju dve palate.
Poreklo bečkog zoološkog vrta – poznatog i kao zoološki vrt Schonbrunn (Tiergarten Schonbrunn) – može se pratiti do menažerije cara Franje I. Osnovan 1752. godine, najstariji je zoološki vrt koji stalno radi. Sa mnogim netaknutim izvornim baroknim zgradama, jedan je od najugodnijih zooloških vrtova u Evropi koje možete posetiti. Zaštitni znak vrta su njegove džinovske pande, uključujući mladunce, kao i mnoga fascinantna stvorenja smeštena u interaktivnoj kući prašume i akvarijumu.
Poseta Prateru (Viener Prater), velikom prirodnom parku koji se nalazi između Dunava i Dunavskog kanala, pomalo liči na korak u drugi svet. Pokrivajući površinu od 3.200 hektara, ovaj ogromni park – nekada kraljevsko lovište – dugo je bio jedno od najpopularnijih bečkih rekreativnih područja.
Ovde ima za svakoga ponešto, od uzbuđenja i prosipanja u oblasti Vurstel, sa starinskim vožnjama u tematskim parkovima, do večere i plesa, do parka sa temom dinosaurusa za decu. Vrhunac za turiste je vožnja čuvenim džinovskim točkom (Viener Riesenrad), bečkom znamenitošću koja pruža lep pogled na grad od 1896. Ulaznica se ne naplaćuje ali u koliko se odlučite da se vozite nekom od atrakcija, moraćete da platite kartu za tu vožnju na licu mesta. Cene vožnji se kreću od 5-10€ po vožnji po osobi.
Jedno od najvećih i najlepših pozorišta na svetu, Bečka državna opera (Viener Staatsoper) ugostila je mnoge od najistaknutijih svetskih kompozitora, dirigenata, solista i plesača. Operne i baletske predstave postavljaju se najmanje 300 puta godišnje, podstaknute opsesijom muzikom koja seže čak do 1625. godine kada je izvedena prva Bečka dvorska opera.
Aktuelna ogromna operna gradjevina izgrađena je 1869. godine i odlikuje se francuskim stilom rane renesanse, dok unutrašnjost ističe veliko stepenište koje vodi na prvi sprat, predvorje Schvind (nazvano po slikama poznatih operskih scena) i izuzetna Čaj soba sa svojim vrednim tapiserijama.
U mogućnosti da ugosti publiku od 2.211 osoba, zajedno sa 110 muzičara, u Operi se nalazi i Bečka filharmonija. Dostupni su obilasci iza kulisa na engleskom jeziku.
Ako vas zanima muzika, možda ćete posetiti i Viener Musikverein, koncertnu dvoranu koja služi kao dom Bečke filharmonije (karte se mogu rezervisati online unapred). Kuća muzike (Haus der Musik) nudi posetiocima fascinantan uvid u zvuk i muziku kroz interaktivne prikaze i demonstracije.
Bečka gradska kuća (Veiner Rathaus) impresivna je neogotička zgrada koja služi kao administrativni centar grada. Izuzetna po svojoj veličini-zauzima skoro 14.000 kvadratnih metara nekadašnjeg Paradnog poligona-ova atraktivna zgrada dovršena je 1883. godine i odlikuje se čuvenim Rathausmannom na vrhu svoje kule visoke 98 metara, gvozdenom figurom sa transparentom koja je predstavljena grad na poklon od svog majstora bravara.
Arkadno dvorište u centru zgrade najveće je od sedam dvorišta i koristi se za popularne letnje koncerte. Najvažnije stvari u obilasku zgrade sa vodičem uključuju Schmidt Halle, veliki ulaz u koji bi nekad vozile kočije da dovezu svoje putnike i dva velika stepeništa koja vode do skupštinske sale.
Sva velika imena savremene umetnosti predstavljena su, često sa više dela, u veličanstvenom muzeju Albertina. Ovde se mogu pronaći reprezentativni primeri iz različitih škola i pokreta, uključujući francuske impresioniste, bečke secesioniste, rusku avangardu, ekspresioniste i foviste, koje predstavljaju njihovi najveći umetnici. Ovo uključuje značajna dela čuvenih umetnika kao što su Chagall, Picasso, Cezanne, Degas, Magritte, Vlaminck, Modigliani, Klimt, Munch, Kandinsky, Münter, Miró, Brach, i Ernst – svi su tu da ih uporede i dive se njima.
Sve u svemu, ova bečka atrakcija koju morate posetiti je dom za više od milion umetničkih dela plus više od 65.000 crteža. Mnoga od ovih remek-dela vise u veličanstvenoj palati iz 17. veka u kojoj su habzburški nadvojvode živeli vek, a njihovim raskošnim državnim sobama vraćen je prvobitni sjaj. Osim ovih stalnih postavki, za razgledanje su dostupni i privremeni eksponati.
Najpoznatiji po ogromnoj dvorani dinosaurusa i najvećoj svetskoj izložbi meteorita (koja uključuje meteorit Tissint sa Marsa koji je pao u Maroku 2011.), bečki Prirodnjački muzej (Naturhistorisches Museum Vien) je fascinantno mesto za posetu. Njegovih 39 izložbenih dvorana prate teme poput postanka i razvoja čovečanstva i evolucije ljudske kulture od praistorije.
Jedno od njenih najređih blaga je takozvana Venlendorfska Venera, keramička figurica koja datira između 28.000 i 25.000 prije nove ere. Najnovija karakteristika muzeja je njegov digitalni planetarijum sa projekcijom pune kupole. Zgrada je otvorena 1889. godine i sama je umetničko delo, posebno veličanstvena slika plafona iznad glavnog stepeništa.
Poznat kao bečki stambeni blok “priroda i prilagođen ljudima”, izuzetno čudan (a opet fascinantan) Hundertvasserhaus vredan je posete. Dizajn slikara Friedensreich Hundertvasser-a, ovaj orijentir jarkih boja na uglu Lovengasse-a i Kegelstrasse-a dovršen je 1985. godine, a stanare njegove 53 jedinice-možda i ne iznenađuje-uglavnom čine umetnici, intelektualci i kreativni tipovi, poput samog arhitekte.
Iako se u zgradi vedrih boja može uživati samo spolja, možete istražiti obližnji Kunsthaus Vien, kompleks stanova koji sadrži kafić sa terasom u kome se možete odmoriti dok uživate u ambijentu. Nakon toga, pređite na arkadnu prodavnicu sličnog stila.
Nekoliko glavnih gradova Evrope 50-ih i 60-ih godina ostalo je bez tog definitivnog obeležja sredinom 20. veka, telekomunikacionog tornja i Beč svakako nije izuzetak. Stojeći višlje od bilo koje druge zgrade u gradu – i zapravo najviša građevina u Austriji – 252 metra visoka Dunavska kula, Donauturm, otvorila se velikom pompom 1964. godine i nastavlja da privlači posetioce svojim spektakularnim pogledom na Dunav i grad.
Najvažnije stvari u poseti uključuju brzu vožnju liftom do osmatračnice na 150 metara, sa koje takođe možete izabrati mnoge od najvažnijih bečkih atrakcija. Dunavska toranj je zapravo dom dva restorana, jedan klasičan restoran, a drugi ležerni restoran u stilu kafića.
