Upoznajte se sa svim lepotama rumunskog turizma.
Ono što bi najbolje moglo da opiše Rumuniju kao turističku destinaciju jeste autentičnost, netaknuta priroda i bogata kulturno nasledje. To je zemlja bogata istorijom umetnošću i prirodom.
Rumunija nudi bezbroj jedinstvenih doživljaja koja čekaju da budu otkrivena.
Bilo da ste na Dunavu, u Bukureštu ili na Crnom moru, u Transilvaniji ili u nekoj od istorijskih regija Bukovine ili Maramurese, možete uživati u svemu što vam pruža Rumunija.
Ova zemlja vam pruža mogućnost da posetite neki od prelepo oslikanih freski manastira u Bukovini, savršeno očuvanu citadelu na vrhu brda u Sigišoaru, ili autentično, vekovima staro selo u Maramurešu.
Istražite mnoga rumunska arhitektonska blaga i doživite njenu živahnu i cvetajuću umetničku scenu.
Rumunija vam želi dobrodošlicu! Izaberite neki od aranžmana za Rumuniju koje nudi turistička agencija Euroturs.
Brojni, vekovima stari dvorci i rezidencije koji se ističu svojom dugom i zanimljivom istorijom, prelepom arhitekturom, jedinstvenim i tradicionalnim ukrasima su samo deo turističke ponude Rumunije.
Rumunija je poznata po železničkoj pruzi uskog koloseka i lokomotivi na parni pogon (Mocanita) u Viseu de Sus koje predstavljaju jednu od najznačajnijih atrakcija železničke kulturne baštine u Rumuniji i istočnoj Evropi. To je jedina preostala pruga uskog koloseka koja još uvek saobraća, jedna od mnogih izgrađenih 1932. godine za transport drveta iz ogromnih, udaljenih šuma Karpatskih planina i njihovih podnožja.
Polazeći od Viseu de Sus – malog gradića za preradu drvecta u Maramurešu – železnica se penje u prelepu dolinu Vaser bez puteva pedesetak kilometara, duboko u guste šume planina Maramures do malenog zaseoka Coman. Danas četiri lokomotive na parni pogon (najstarija izgrađena 1910.) prevoze drvenu gradju, drvoseče i posetioce gore-dole svuda po dolini.
Voz je jedini veza naselja u dolini, osim pešice. Tokom opuštajućeg putovanja, putnici mogu uživati u pogledu na šumu i planinske reke. Nakon kraćeg piknika i šetnje šumom dok je voz natovaren na terminalu, putnici će se vratiti u Viseu de Sus. Na povratku u popodnevnim časovima, mašinovođa zvižduče kočničarima da zaustave voz kako bi putnici brali pečurke. Lokalni ljudi su prijateljski raspoloženi i jako gostoljubivi sa fascinantnim pričama o ovom kraju.
Moćna reka Dunav protiče 2.850km od svojih izvora u nemačkoj u podnožju planine Švarcvald do Crnog mora. Teče kroz 10 zemalja. Predstavlja drugu najveću i najbolje očuvanu evropsku deltu: 4.170 kvadratnih kilometara reka, kanala, močvara, jezera obrubljenih drvećem i ostrva od trske. Delta Dunava je raj za ljubitelje divljih životinja (posebno za posmatrače ptica).
Ljubitelji prirode mogu provesti tri ili više dana istražujući njegove prolaze, posmatrajući najveću koloniju ptica u celoj Evropi. Lavirint kanala omeđenih suvom travom, vrbama i hrastovima zapletenim u lijane, nudi savršeno mesto za razmnožavanje bezbroj vrsta ptica, od kojih su neke čak iz Kine i Afrike. Milioni egipatskih belih pelikana dolaze svakog proleća da odgajaju mlade, dok jednak broj arktičkih gusaka dolazi ovamo kako bi pobegli od oštrih zima Severne Evrope.
Oko 300 vrsta ptica čini Dunavsku deltu svojim domom, uključujući kormorane, orlove belog repa i sjajne ibise. Sezona posmatranja ptica traje od ranog proleća do kasnog leta. Ptice nisu jedini stanovnici Delte. Postoji i bogata zajednica riba i životinja; od divljih mačaka, lisica i vukova, pa čak i do povremenih svinja ili jelena. Ovde se može videti ukupno 3.450 životinjskih vrsta, kao i 1.700 biljnih vrsta.
Iako postoje veliki rumunski likovni umetnici, među kojima je verovatno najpoznatiji vajar iz 20. veka Constantin Brancusi, tipični životni polet i gotovo naivan optimizam da je svet zaista lepo mesto najbolje se odražavaju u tradicionalnoj umetnosti i zanatu rumunskih seljaka, protežući se čak i do njihovih šarenih, jedinstvenih oznaka grobnica. Na „Veselom groblju“ u Sapanti, „koje se graniči sa Ukrajinom, izrezbareni drveni krstovi obojeni su tradicionalnom voronetskom plavom bojom (nazvanom po obližnjem oslikanom manastiru) i ukrašeni maštovitim ivicama, prikazima pokojnika i često anegdotama iz njihovih života.
Kao i u većini delova sveta, umetnici i zanatlije sa punim radnim vremenom okupljaju se zajedno i teže stvaranju zajednica širom zemlje, gde su lokaliteti estetski inspirativni i ekonomski održivi. Bukurešt i nekoliko većih gradova mogu se pohvaliti sa nekoliko galerija koje prikazuju radove takvih umetničkih zajednica, ali većina nema galerije. Nekoliko primera rada lokalnih umetnika i zanatlija prikazano je i prodato u gradskim muzejima, ali većina se prodaje na uličnim pijacama u blizini glavnih atrakcija. Prodavci su obično i proizvođači, a mnogi govore engleski. Razgovor sa njima može otkriti fascinantne aspekte rumunske kulture.
Rumunska keramika se i dalje proizvodi uglavnom na tradicionalnim točkovima sa jednostavnim alatima za završnu obradu. Oblici, veličine i uzorci odražavaju različite gline i kulture različitih područja u kojima se proizvode. Boje glazura i ukrasa variraju od jake geometrije, do nežnih cvetova, životinja i ljudi. Postoji približno 30 grnčarskih centara širom zemlje, svaki sa svojim prepoznatljivim stilom, ali glavna područja su u Horezuu u Olteniji; Miercurea-Ciuc i Corund u zapadnoj Transilvaniji; Baia Mare blizu severne granice, i Radauti i Marginea u Moldaviji.
Maske su povezane sa narodnim festivalima koji se uglavnom održavaju u Maramurešu i Moldaviji. Obično napravljene od koža ovaca, koza ili krava, maske su ukrašene tkaninom, šeširima, pomponima, metalnim komadima, perjem, pasuljem, slamom i životinjskim rogovima koji predstavljaju medvede i koze, tradicionalno se nose za doček u Novoj godini Godine tokom nekoliko nedelja u decembru i početkom januara.
Kamperi zainteresovani za iskustva u divljini, uživaju u kampovanju daleko od drugih i ne trebaju im nikakvi sadržaji, mogu kampovati u većini šuma i javnih površina u Rumuniji, sve dok to na neki način ne utiče negativno na vrste divljih životinja ili prirodne resurse.
Sa terenom koji se kreće od strmog i izazovnog do blagog i opuštajućeg, Rumunija nudi biciklistima svih veština i nivoa nešto u čemu mogu uživati uz svoje biciklističke staze. Popularne biciklističke staze u Rumuniji, grupisane prema regionima.
Sa više od 160 vrsti divljači, delta Dunava je zaista raj za ribolovce.Som, šaran, štuka, jesetra i još mnogo više uspevaju u stotinama jezera i reka po čitavoj Rumuniji. Ribolov je dozvoljen u većini jezera i reka u Rumuniji tokom cele godine, osim od 1. aprila do 31. maja.
Karpatski planinski masiv čini veliki luk u centru Rumunije i pokriva preko 30% njene teritorije.
Unutar ovog opsega nalazi se nebrojeno mnogo prirodnih lepota: planinski vrhovi, klisure, jezera, šume, pećine, blatni vulkani i fosilna nalazišta. Vrlo je lako pronaći odličnu planinarsku stazu.
Rumunija je dom za više od 400 parkova i rezervata prirode koji štite stotine vrsta flore i faune.
Raznolikost terena, od planinskog do blagog, nudi nešto za svakog planinara bez obzira na veštinu ili nivo. Ljubitelji penjanja po stenama moraju se uputiti do glavnih odredišta za penjanje po stenama: Busteni, Sinaia, Zarnesti i Petrosani. Mnoštvo planinskih odmarališta nudi padine od početnika do izazova. Mnoga od ovih odmarališta nude mnoštvo drugih aktivnosti, uključujući skijaško trčanje, snovboarding i tubing. Najviša skijaška tačka u Rumuniji nalazi se na 2.000 metara nadmorske visine. Glavna skijališta uključuju Poiana Brasov, Sinaia, Predeal, Paltinis i Runcu.
