Tirana I dan

Sigurno je prošlo 15 godina od kada sam prvi put čula nekog da je bio u Albaniji i da su to bili samo hvalospevi. Za mene u tom trenutku potpuna nepoznanica, skoro pa jedna velika negacija za odabir mesta za putovanje, pomislila bih zašto tamo kad su nam Grčka, Turska i Egipat kao standard za naše poimanje letovanja i odmora uopšte. Greška u startu! Danas kada bi me neko pitao da li sam putovala negde u poslednjih godinu dana, a usred nama poznate nemile situacije zvana Korona i suženog izbora putovanja, skoro pa sa jednim velikim ushićenjem bih kao iz topa rekla, da, u Albaniju i još bih nabrojala šta sam to sve videla.

Za Skadar smo svi čili, pa i za Drač i Tiranu, ali Kruju i prelepi Berat, nisam sigurna. Pokušaću da Vam približim sva ova mesta u nekoliko etapa i nemojte da zaboravite: Kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Tako bih nazvala ovu interesantnu zemlju koja nas je zaista prihvatila kao radoznale turiste širom otvorenih ruku. Naime, samo putovanje obuhvatalo je mini odmor od 6 dana u periodu Uskrsa i Prvog maja i obilazak ovih gradova, s tim u vezi, vožnja do tamo nas je vodila preko K i M koja uzgred rečeno, nema bojazni i problema za prolaz. Odmah to da otklonimo kao prepreku. Prema programu prvo smo imali glavni grad Tiranu i to samo iz autobusa da je vidimo, međutim kako smo mi kao narod vrlo istrajni (ponekad) u svojim željama, bilo je nas više koji smo želeli malo pobliže da je vidimo, odnosno da ostanemo duže u gradu. Te tako, turistička agencija Euroturs nam je omogućila da malo odstupimo od samog programa i bilo bi skroz pogrešno da je nismo videli. Dok smo prilazili gradu sa svih strana se mogu videti poslovni prostori, razna predstavnistva firmi, nove zgrade, opšti utisak za svaki ulazak u grad je vrlo sličan. Sa druge strane ono što upada u oči, a možda ponekom turisti namami osmeh jesu šarene fasade jarkih boja. Naime, nekadašnji gradonačelnik Tirane a i umetnik po obrazovanju Edi Rama dosetio se da svoje znanje pretoči u uređenje grada tako što je krenuo u oživljavanje gradskih fasada. Široka paleta boja od zelene, žute, plave, crvene i ljubičaste ostavlja utisak grada kao da nikada nije bio zatvoren i u sivilu, razbija predrasude i poziva strance da ga posete.

Od trga majke Tereze do trga Skenderbeg

Naš autobus se parkirao na trgu Majke Tereze, imali smo bar 2h-3h da ostanemo u gradu i odmah smo sa našim lokalnim vodičem krenuli u jednu laganu šetnju bez nekih očekivanja i opšteg utiska. Odmah sam uočila na trgu ogromne zgrade poređane u polukrug koje su čak pomalo delovale zastrašujuće zbog svoje masivnosti, svaka na jednom kraju. Ubrzo saznajemo da smo u delu grada koji po mom mišljenju deluje kao Univerzitetski deo jer se tu nalaze Fakultet umetnosti, Mašinski fakultet, Politehnički fakultet i Nacionalni arheološki muzej. Sa trga se nastavlja veliki široki bulevar  i odmah sa leve strane uočavamo još jednu veliku belu zgradu, Predsedništvo, poznata kao i Palata Brigada koja je nekad bila i zgrada Vlade Albanije. Visoka ograda tek toliko da ukaže da ne može svako da uđe, pokošen lep travnjak i obeležena nacionalnom zastavom. Ono što se odmah primećuje jeste da ima dosta zelenih površina jer i sa leve i desne strane su u stvari parkovi a tek usput vam se ukaže neka zgrada u visinu koja svojom veličinom daje na važnosti.

Blok

Sad već druga ulica levo od Predsedništva ulazimo tiho u park i odmah na početku vodič nam pokazuje jedan od bezbroj  nadaleko poznatih bunkera gde se pored nalazi jedan onako baš neprihvatljiv u ambijentu zelenila išaran zid. Da, mi smo u stvari već u parku Ismail Kemalija (Ćemali), za albance veliki državnik u osmanskom carstvu koji se borio za ideje albanskog preporoda i koji je imao vodeću ulogu u proglašenju nezavisnosti Albanije 1912 godine. Ovaj deo grada poznat je turistički kao sam Blok, danas stambena četvrt sa ulicama restorana, kafića, butika i barova, svaki je stilski različit i lepo uređen. Međutim iz nekog drugog perioda, u ovoj stambenoj četvrti u centru prestonice prilaz je bio nedostupan običnom građanstvu, nekada je pripadao partijskim istaknutim pripadnicima Hodžinog režima. Sada je već poznato da kada kažete Albanija pomislite na bunkere koji su mračan podsetnik na režim Envera Hodže koji je vladao između 1941. i 1985. godine. Dosta je bunkera uništeno i ruinirano, a opet ih ima na stotine, u gradovima su obojeni a mnogi se koriste kao i mesta sastajanja zaljubljenih, kako nam priča vodič. Takođe, neki su improvizovani u moderne kulturne centre a jedan od najvećih bunkera pretvoren je u muzej sa eksponatima iz II svetskog rata i komunističkog perioda. Tako je nastao Bunk’Art – spoj umetnosti i istorije posvećen razdoblju od fašizma do socijalizma. Istorijski gledano, priča je vrlo surova!Izgradio je preko 700 000 bunkera na zemlji i oko 300 000 pod zemljom koji su građeni specifično. Svaki bunker je proveravan od strane Envera Hodže tako što bi stavio inženjera u bunker koji je projektovao i taj bunker bi gađao najtežom artiljerijom, ali to ne bi bio kraj “provere”. Za dodatnu proveru tenkovi bi prelazili preko njih i ukoliko bi bunker ostao čitav pod težinom tenka, inženjeru bi se pružila ruka da izađe i nastavio bi sa gradnjom bunkera. Ovaj išaran fragment berlinskog zida, simbol hladnog rata, postavljen je uz spomenik posvećen bivšim političkim zatvorenicima koji su izgubili život ili su bili u zatvorima i logorima tokom režima komunističkog vođe Envera Hodže.
Sad smo već zašli u poprečnu ulicu iz parka i u ulici Ibrahima Rugove nazire se preko krošnje prava turistička atrakcija-predsednička rezidencija Envera Hodže u kojoj je živeo i radio sve do svoje smrti 1985 godine. Da nam vodič nije skrenuo pažnju ne bismo je ni primetili, u delu je koji ni najmanje ne liči na neki rezidencijalni kao kod nas na primer Senjak, posebno zato što se u okolini nalaze ugostiteljski objekti, bezbroj fino uređenih kafića i restorana koji ostavljaju utisak evropske metropole. Nekada je kompleks obezbeđivala vojska, ulazilo se sa specijalnom propusnicom, dok danas ima status objekta u vlasništvu države.

Centar

Put nas vodi pravo i izlazimo sad na malo veću raskrsnicu i prelazimo jednu od malobrojnih reka u Tirani, Lana koja više liči na kanal ili potok i ne odaje utisak da prelazimo reku, svakako lepo uređen prelaz na drugu stranu. Sa desne strane ulazimo u Park Mladih kroz koji prolazimo do spomenika Nezavisnosti Albanije, taman da zaobiđemo beton koji je upekao na suncu i izlazimo dalje na ulicu I. Rugova. Sad se već približavamo crkvi Vaskrsenja Hristovog koja izgleda vrlo futuristički. Saznajemo da je ovo je treća po veličini pravoslavna crkva u Evropi i da se nalazi na mestu stare katoličke katedrale.

U nizu se nastavlja megalomanska zgrade sa crvenom fasadom i stižemo na jedan od najvećih trgova u Evropi, Skenderbegov trg. Ovaj trg ne izgleda ništa drugačije od onog u Krakovu, Minsku, Moskvi, a danas možemo reći i u Beogradu, nepregledna površina koju okružuju impozantne građevine i spomenici. Naravno, svima njima je i namena za neko okupljanje, održavanje svečanosti, proslava Nove godine i slično, ali i nije najprijatnije da se dugo zadržavate ako ste na skoro majskih 30 stepeni. Ipak, pažnju privlači interesantan mozaik pod imenom “Albanci” na zgradi Narodnog muzeja koji predstavlja najveće zdanje na trgu gde se još nalazi Palata kulture u kojoj su Opera, Balet i Teatar, zatim hotel Tirana Internacional, Sahat kula, Etem-bej džamija (jedini ostaci čaršije iz doba Osmanlija) koja se renovira i Skupština grada. Apsolutno dominira ogroman spomenik nacionalnom heroju iz XV veka, ne samo albanske već i celokupne balkanske istorije-Đurađu Kastriotu, poznatijem pod imenom Skenderbeg, čija majka je bila Vojislava Branković…

Sada već posle lagane grupne šetnje od oko sat i po vremena dok smo se privikavali na boravak u gradu, utisak je da Tirana prijatna oaza koja želi brzim koracima da ostavi surovi ambijent neslavne istorije.

Ostalo nam je malo vremena taman da istražimo sami grad ili da se polako vraćamo od trga sa druge strane bulevara, ili da odemo južno od traga ili ka Tvrđavi sa severne strane ka pešačkoj zoni koja nudi nekoliko kafića i restorana ili se vratiti u Blok u piceriju Era po preporuci vodiča. Mnogo je “ili” ali ne možemo sve, bar ne za ovo kratko vreme.

Između kaldrme i čelika, tvrđave i oblaka

Vraćajući se nazad glavnim bulevarom prolazimo zgrade nekoliko ministarstava i sa leve strane ulazimo u najpoznatiju pešačku zonu, ulica Toptani (najpoznatija plemićka porodica…Toptani) koja ima lepu kaldrmisanu ulicu sa prirodnim hladom drvoreda sa obe strane. Vodič nam govori da se tu nekada nalazilo Nacionalno pozorište, sada je samo pustoš, prazan plato sa leve strane, dok sa desne strane uočavamo neku metalnu konstrukciju koja je interesantna kao mesto za slikanje, ali u službi je kao na primer pozornica za muzičare i predstave. U pitanju je umetnička instalacija pod nazivom Oblak koja je napravljena od belih čeličnih šipki i podseća kao na oblak. Na vrhu ulice se nalazi Justinijanova tvrđava ili jednostavno danas zamak Tirane koji je pretvoren u tržni centar sa brojnim kafićima i tradicionalnim i modernim radnjama. Potražili smo mesto gde ćemo se osvežiti i napraviti pauzu, a što se tiče pića i hrane uočavamo da su cene dosta niske. Njihova kuhinja pripada uopšteno rečeno balkanskoj, sličnosti ima sa našom ali ima dosta primesa italijanske, uglavnom su na meniju pice i paste, te tako možete popiti espreso sa mlekom po ceni od 150 dinara i neku pastu za oko 350 dinara, za one koji vole pivo neka se osveže točenim pivom Tirana za oko 200 dinara. Polako nam ističe vreme, produžavamo dalje glavnim bulevarom još jednom da pređemo reku i ne možemo a da ne primetimo i poznatu Piramidu koja danas izgleda napušteno i uništeno. Usput nam vodič priča da je podignuta krajem 80-ih kao najskuplja građevina u Albaniji, prema ideji ćerke Envera Hodže koja je želela da to zdanje bude posvećeno njenom ocu, odnosno kao mauzolej, ali to se nikad nije desilo.

Došli smo do kraja našeg mini obilaska Tirane i sad dok čekamo da se smestimo u autobus i nastavimo našu avanturu ka Draču, ne možemo se otrgnuti utisku da ima nešto sakriveno i divlje u ovom gradu o kome se malo zna. Ukratko, dinamičan grad u moru zelenila i širokih bulevara koji sitnim koracima  upisuje svoje ime na mapu evopskih metropola.

Nastavljamo ka Draču…