SARAJEVSKI MERAK – ĆEVAP ILI RATLUK?

Svaki dan isto – posao, obaveze, gužva u saobraćaju…Treba mi predah, druženje, da se opustimo uz čašicu razgovora, da pojedemo nešto ukusno, a pre svega mi treba da sam okružena dobronamernim, pozitivnim ljudima. Da upijem i ja malo te energije, topline…U tim razmišljanjima prekida me poziv drugarice. Hej draga moja, smislila sam gde ćemo provesti vikend! Pogledaj na sajtu Eurotursa program za Sarajevo, imaćemo par dana da se opustimo i uživamo.

Sarajevo…Naviru mi sećanja iz detinjstva, odlazak svakog raspusta kod ujaka na Ilidžu, dani ispunjeni samo igrom, šetnjom po Baščaršiji, Vrelu Bosne, Bjelašnici, šampitama, krempitama, ćevapima…

Jedna od reči koja obeležava ovaj grad, svakako je merak. Ta jedinstvena reč opisuje toliko toga, a u samom prevodu zapravo znači zadovoljstvo koje potiče od malih stvari, pozitivna osećanja, blagostanje. A Sarajevo je upravo to – na svakom koraku doživećete neka sitna zadovoljstva, koja vam pune i srce i dušu. Da li je u pitanju lepa reč, šala, osmeh koji vam uputi slučajni prolaznik, nije ni važno. Uz merak još jedna reč je obeležje ovog grada, a to je ćeif. Često ćete čuti od lokalnog stanovništva da im je nešto ćeif, a u prevodu ona bi značila radost, dobru volju i dobro raspoloženje. Pa ima li bolje preporuke da se poseti ovo jedinstveno mesto od ove?! Mesto na kome ćete samo doživeti ili merak ili ćeif, a često i jedno i drugo. Mogu slobodno da kažem da je sve u ovom gradu zapravo podređeno ćeifu i meraku.

Sarajevo još zovu i Šeher Sarajevo, a reč šeher znači veliki grad, ali ne samo u smislu njegove veličine, šeher je i način života, i to neko trajanje u kome su ukrštene zapadna i istočna civilizacija. Tako da kada kažemo Šeher Sarajavo, zapravo u jednoj reči opisujemo njegov duh, koji je obeležen trpeljivošću i uvažavanjem. U tome se ogleda sva njegova veličina.

Pre nego što se osvrnem na ono što je poseban merak u Sarajevu, a to je hrana, moram da primetim još nešto, što se nije promenilo od onog Sarajeva koje pamtim iz detinjstva i ovog kroz koje trenutno šetam.

Uvertiru za to napraviću kroz primer čuvenog suvenira, koji možete kupiti na svakom koraku, a to je Sarajevska kocka. Ona sadrži pet važnih elemenata – Sahat kulu, sarajevsku katedralu, Begovu džamiju, staru pravoslavnu crkvu i sinagogu. Pod blagoslovom ovih zdanja tekao je život Sarajlija, rađale se nove ljubavi, prijateljstva i bratimljenja, koja nisu znala ni za veru ni za naciju. Kocka predstavlja i četiri religije i zbog toga je simbolično izgrađena od četiri vrste drveta – oraha, bukve, hrasta i jasena. Ono što sam htela da kažem je da to osećam i u današnjem Sarajevu, što me posebno raduje i ispunjava zadovoljstvom.

Po programu Eurotursa bila je predviđena šetnja sa lokalnim vodičem. Čim smo zakoračile na Baščaršiju, osetile smo nalet adrenalina. Sarajevo i ljudi u Sarajevu su merak, galama raje na ulici, zvuci zanatlija koji kuju, prave starinsko posuđe i suvenire. Isprepletanost kultura na svakom koraku. Kako nam je vodič ispričao Baščaršija (u prevodu glavna) je do požara u 19. veku imala nekoliko puta veći broj zanatskih radnji, po kojima je bila poznata u celom svetu. O tome svedoče i nazivi ulica poput Sarača, Kazandžijske (Kazandžiluk), Terzijske, Zlatarske… U samom srcu te čaršije je česma, odnosno poslednji sebilj (javna drvena česma) u Sarajevu, okružena uvek mnogobrojnim golubovima, koji su svedoci šta se sve odigralo oko nje, a pre svega kolike ljubavi su započele baš tu, jer je česma i glavno mesto sastanka, kada upoznajete nekog novog. Postoji ona čuvena izreka da ko god se napije vode sa Baščaršije „nikad iz Sarajeva otići ne umije“. Postoji još nešto što morate uraditi kad ste u Sarajevu, a to je vožnja starim fijakerom po Ilidži. Na stazi dugačkoj skoro 4 km, okruženoj stablima platana i kestenova, možete stalno čuti topot konja, koji vuku fijaker…. Od znamenitosti obišli smo Gradsku vijećnicu, Katedralu Srca Isusova, Kazandžijsku ulicu, crkvu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, Gazi-Husrefbegovu džamiju…Po preporuci vodiča, nakon organizovane šetnje u svojoj režiji smo posetile Carevu džamiju, Morića han, Art kuću sevdaha, Inat kuću, Begovu džamiju, a kraj šetnje smo zasladile kupovinom džezve, predivne rukotvorine sarajevskog kazandžije na Baščaršiji. I od njega smo dobile savet da uvek treba izabrati onu džezvu koja ima široku bazu i uzak vrat, jer se samo u takvoj posudi formira penasti pokrivač, koji zadržava aromu kafe. Kafa ili kahva skuvana u takvoj džezvi, koja se pije iz fildžana uz rahatlokum, pa gde ćeš većeg meraka!

Da se vratim na ono što je poseban merak u Sarajevu – hrana!

Aščinice, burekdžinice, slastičarne, 10 u pola sa lukom, zeljanica, sirnica, krompiruša, i sve to dok ne zasladiš lokumom ili tufahijom ili baklavom nije to! Divaniti sa rajom dok uživaš u ukusu jela, mirisi koji te okružuju… Verujte mi, sve je to merak! Ćevapi u „Specijali“ ili u ćevabdžinici „Petica Ferhatović“ ili „Hodžić“ ili „Željo“ (kako kažu lokalci u pravi sarajevski ćevap ide samo juneće meso i so i ništa drugo!), burekdžinica „Oklagija“, burekdžinica „Bosna“, ukus Begove čorbe, sogan dolma…spisak je ogroman. Imate utisak da se u svakom kutku ovog grada, nalazi biser kulinarstva i zaista je teško napraviti izbor gde sesti. Ali jedno znam! Koji god da izaberete, nećete se pokajati! U aščinici Hadžibajrić smo probale čuveni „Bosanski lonac“, a usput čule i priču vezanu za njega od ljubaznog konobra: ne postoje dva ista recepta za ovo jelo. Po legendi bosanski rudari bi ujutru palili ognjište i pored njega ostavljali zemljane lonce sa mesom i povrćem da se krčkaju do ručka. Priča još kaže da je svaki rudar dobro povezivao svoj lonac da ne bi došlo do prebacivanja boljih komada mesa iz posude u posudu. Pravilo za ovaj recept je da nema pravila, idu sve vrste mesa, jagnjetina obavezno. Uz nju obavezan je i kupus, a poželjno je i što više vrsta drugog povrća….

Vikend je proleteo, utisaka je mnogo, a na ono pitanje iz naslova – Sarajevski merak ćevap ili ratluk?….reći ću i jedno i drugo i po meni biti u Sarajevu je merak i sve vezano za ovaj grad mi je merak. Nisu u pitanju samo ljudi i hrana, sama okolina grada je takođe prelepa jer je okružen planinama Jahorinom, Bjelašnicom, Treskavicom, Trebevićem i Igmanom. Ako Euroturs bude i tokom zimskih praznika imao ponudu za Sarajevo, volela bih da odem da vidim kako izgleda u snežnom ruhu. Što bi rekla moja drugarica: toliko dobre energije na jednom mestu, to nije skoro doživela! Pamtim ga oduvek, a sada sam samo obnovila sećanje, kao mesto gde ljudi znaju lepo da žive uz sitna zadovoljsta. I zato ako se ikada zateknete u gradu na Miljacki, probajte i ćevape i kafu sa rahatlokumom. Videćete da ćete posle svih lepota, koje ovaj grad nudi, shvatiti onu izreku – ko god se napije vode sa Baščaršije „nikad iz Sarajeva otići ne umije“. Nas dve smo jedne od tih….