Albanija, stara Ilirija, dragulj istorije, Skadar, Rosafa
Okružen Skadarskim jezerom, rekama Drimom i Bojanom, grad je vekovima bio meta raznih
osvajača. Bio je srpska prestonica i sedište srpskih kraljeva.
Ali se u ovom putopisu neću baviti istorijom već onim šta se danas u njemu može videti i
onime što je nama ostalo u tom gradu opevanom u epskoj pesmi „Zidanje Skadra na Bojani“
tako važnoj Srbima.
Od pogleda sa zidina Rozafe, kako Albanci zovu tu tvrđavu, ka reci Bojani, Drimu i
Skadarskom jezeru, zastaje dah
Kako je tvrđava dobila ime i ko ju je zidao, ima više priča
Naša Gojkovica, a njihova snaša
Legenda o zidanju Skadra na Bojani gotovo da je ista kod Srba i Albanaca. U srpskoj verziji
braća su Mrnjavčevići, u albanskoj se ne pominju njihova imena. U srpskoj vila ruši grad, u
albanskoj se ne kaže ko zdanje ruši, ali se pojavljuje lik dobrog dede koji daje savet braći šta
da urade kako bi uspeli da sazidaju grad. Verna druga najmlađeg od tri brata biva prevarena i
sazidana u skadarske zidine u obe verzije. U našoj Gojkovica, a u albanskoj samo snaša.
Patnja, molbe, bol i naravoučenije su isti. Niz zidine tvrđave, na mestu gde je po predanju
snaša uzidana, i danas teče krečno mleko naše Gojkovice, a njihove Rosafe.
Skadar sa Rosafe
Tokom prve posete sam se zadovoljila posmatranjem grada iz daljine, sa Rosafe. Utisak kada
je ovaj grad u pitanju je da se sve u njemu menja na bolje. Konstantno i munjevito. Toliko da
se negativni utisak o gradu koji sam imala tokom prvog susreta sa njim , prešao u suprotani.
Ponajviše me Skadar oduševljava zbog neprekidnog menjanja na bolje koje je goliim okom
vidljivo, čak i kad razmak između dve posete nije dug. Kao i sve ostalo u gradu i Rosafa uvek
iznenadi nekim novim detaljem, rekonstruisanim zidom, novom info tablom, besprekornom
čistoćom. Na ulazu se plaća ulaznica od otprilike 2 eura. Ulaz u muzej košta možda 1.5 eura
govorim okvirno jer je eure potrebno zameniti za leke. Muzej je skroman ali je i cena
simbolična pa ga je šteta zaobići ako radi. Ja sam na Rosafi bila tri puta, a verujem da ću do
tamo skoknuti još koji put.
Skadar
U samom centru grada na veoma maloj udaljenosti nalaze se pravoslavna i katolička crkva,
kao i džamije. U većini zemalja koje su se nekad zvale „socijalističke“ došlo je do naglog
porasta vernika a verska toleranicja u gradu se ogleda po verskim objektima za sve tri
većinske konfesije na ovom prostoru….
Ono što je u početku bilo upadljivo, kontrast između starog i novog sve se više smenjivalo.
Sve je više novog a staro postaje turistička atrakcija. Pojedini delovi grada deluju toliko
moderno, da ne biste mogli ni da pretpostavite da ste u Skadru, da se recimo odnekud nađete
na tom mestu. Iz prošlih vremena Skadrani su najviše zadržali ljubav prema biciklama.
Šteta što još uvek nemaju ni jednu biciklističku stazu, već voze gde i kako im padne na
pamet. Često se vide komične situacije gde biciklisti voze ulicom ne u koloni već u vrsti. Mene
su oduševile doterane gospođe u klasičnim komletima koje biciklom idu na posao ili trgovinu.
Posebno im se divim jer ja nikad ne naučih da vozim tu spravu.
Onaj koji poseti ovaj grad uživaće u prelepom pogledu sa Rosafe na Skadarsko jezero i grad
u kom se mešaju kontrasti između starog i novog, na svakom koraku srdačni ljudi prelepa
priroda i veliki broj kulturno istorijskih znamenitosti
Mislim da je jasno iz svega navedenog zašto je ovo grad u koji se rado vraćam.
Ljiljana