Azurna obala – inspirativno i nezaboravno putovanje
Čarolija Azurne obale
Postoje mesta na svetu koja nas menjaju, mesta gde vreme sporije teče, gde se duša opušta, a pogled ne zna gde bi pre da se zadrži – na tirkiznom moru, zlatnim suncem obasjanim liticama ili na nasmejanim licima ljudi koji znaju šta znači uživati u životu. Jedno od takvih mesta, možda i najposebnije, jeste Azurna obala – Cote d’Azur, biser juga Francuske, sinonim za eleganciju, glamur i beskrajno leto.
Prvi susret sa Mediteranom
Putovanje započinjem u Nici, srcu Azurne obale, grad u kojem svaka ulica odiše životom i umetnošću. Promenade des Anglais, čuvena šetališna staza uz more blista u suncu dok se talasi nežno razbijaju o obalu i dok šetaš osećaš miris morske soli i lavande, a povetarac nosi melodiju francuskog jezika koji zvuči kao pesma.
U Nici se spaja prošlost i sadašnjost – starogradske ulice (Vieux Nice) prepune su boja, začina i mirisa svežih peciva. Na pijaci Cours Saleya mogu se pronaći cvetni buketi, masline, sapuni od lavande i nasmejani lokalci koji s ljubavlju nude ono što sami prave.
Dok sedim u malom bistrou uz šoljicu kafe i croissant, gledam kako grad diše i sve deluje jednostavno, a ipak duboko i iskreno lepo.
Kroz obalu snova – od Nice do Kana
Kada se krene obalom prema zapadu, nailazim na pravi mozaik pejzaža i doživljaja jer svaki kilometar skriva novi prozor za pamćenje. Put me vodi ka Kanu, gradu koji simbolizuje luksuz i glamur svetskog filma, ali iza crvenog tepiha i sjaja filmskog festivala, Kan ima i svoju drugu stranu – mirne uličice starog grada Le Suquet, gde vreme staje, a pogled na zalazak sunca iznad luke oduzima dah.
Šetnja uz rivu Croisette je kao hodanje kroz san na jednoj strani more koje se presijava kao tečnost safira, a na drugoj luksuzni hoteli i butici modnih svetskih kuća. Ipak najlepši trenutak dolazi kad se spusti veče, tada se Kan gubi u svetlucavom sjaju, a more postaje ogledalo neba. Ako postoji mesto gde se romantika rađa svakog dana iznova, to je upravo ovde.
Monako – dragulj između mora i planina
Na istoku Azurne obale, na samo pola sata vožnje od Nice, leži Monako, minijaturna kneževina koja prkosi vremenu i prostoru. Iako mala, zrači sofisticiranošću, stilom i elegancijom. Šetnja lukom Monte Carlo deluje kao film: jahte vredne milione, luksuzni automobili, kazino koji je i sam simbol epohe – sve to čini da se osećam kao da sam zakoračila u bajku. Ali Monako nije samo mesto bogatih, on je i svedočanstvno ljudske sposobnosti da na komadiću stene stvori carstvo.
Dok sam se pela do Okeanografskog muzeja i Palate princa Raniera – pogledi sa visine otkrivaju pejzaž koji ostavlja bez daha: more koje se stapa s nebom, a u daljini obrise italijaske rivijere. Uveče dok se svetla Monaka presijavaju na vodi, jasno može da se shvati zašto ovo mesto mnogi zovu ,,dijamantom Mediterana “.
Skrivene oaze- Eze i Saint Paul de Vence
Ipak, prava čar Azurne obale nije samo u glamuru, već u malim mestima skrivenim među brdima i liticama. Jedno od njih je Eze, srednjovekovno selo koje izgleda kao da lebdi iznad mora, uske kamene uličice vode ka vrhu gde se nalazi egzotična bašta i pogled koji oduzima dah. Ovde je svaka kuća umetničko delo, svaki kamen priča, a miris lavande i jasmina čini da poželim da ostanem zauvek.
Eze je mesto koje je inspirialo i velikane poput Ničea koji je ovde nalazio mir i nadahnuće. Nedaleko odatle, u unutrašnjosti, nalazi se Saint Paul de Vence slikarsko selo u kojem su svoje utočište pronašli mnogi umetnici, među njima i Marc Chagall. Dok hodam njegovim ulicama, imala sam osećaj da hodam kroz galeriju na otvorenom, kapija utvrđenja krije atelje, a svaka terasa priču o stvaranju. To je mesto gde umetnost nije luksuz – već način života.
Saint Tropez – biser koji nikada ne spava
Šetnja kroz Saint Tropez je kao putovanje kroz vreme, u luci se mogu i dalje videti stare ribarske barke pored raskošnih jahti milijardera, dok se iza svakog ugla skriva umetnička galerija, butik ili šarmantni kafić sa stolovima za kojima gosti satima uživaju uz kafu i pogled na more. Ali ono što Saint Tropez čini posebnim nije samo glamur, to je osećaj slobode koji se oseća u vazduhu, mešavina boemskog duha, morskog povetarca i kreativne energije. Grad je pedesetih godina prošlog veka osvojio svet zahvaljujući Brigitte Bardot koja je ovde snimila film, a ovo uspavano selo je pretvorio u simbol francuskog šarma i slobode.
Mirisi, ukusi i zvuci juga
Azurna obala nije samo prizor; to je iskustvo svih čula, miris lavande, ruzmarina i mora, zvuk ptica u letnjim popodnevnima, ukus domaćeg vina, maslinovog ulja i sočne ribe pečene na žaru. U malim restoranima, skrivenim od gužve, može da se proba nicoise salata, ratatouille ili jednostavno hleb umočen u maslinovo ulje uz čašu crvenog vina koje hladi letnje veče.
Francuski način života ovde dolazi do izražaja u punom sjaju – ,, joise de vivre“, radost življenja nije fraza već filozofija života. Na Azurnoj obali se ne žuri, jer se zna da su najlepši trenuci upravo oni koji traju malo duže.
More boja i svetlosti
Teško je rečima opisati svetlost Azurne obale, a to je ona posebna topla svetlost koja je privukla slikare poput Matisa, Renoara i Pikasa. Oni su u njoj pronašli inspiraciju – i to se oseća, čim sunce obasja more i fasade kuća obojene u pastelne tonove.
Svaki zalazak sunca je ovde umetničko delo: nebo prelazi iz zlatne u narandžastu, pa u ljubičastu, a more postaje platno na kojem se preslikava ceo svet.
Zašto Azurna obala ostaje u srcu
Kada se putovanja približi kraju, shvataš da Azurna obala nije samo destinacija, to je osećaj. To je način na koji te more umiri, nebo nadahne, a ljudi podsete da je život lep u svojoj jednostavnosti.
Odlazim sa mislima koje ostaju dugo posle poslednjeg pogleda na more – mislima o slobodi, o lepoti, o tome kako je svet beskrajno raznolik i magičan. U svakom kamenu, u svakoj čaši vina, u svakoj pesmi što dolazi sa talasima, čuje se ista poruka: živi polako, voli duboko i putuj često.
Inspiracija za sledeće putovanje
Azurna obala nas uči da putovanje nije beg – to je povratak sebi. To je trenutak kada prestaneš da juriš i počneš da dišeš, kada shvatiš da sreća nije cilj, već put koji vodi kroz sunčane dane, miris borova i talase koji neumorno šapuću priče o večnosti.
Zato kada sledeći put poželim da pobegnem od svakodnevnice, setiću se Azurne obale, ne samo zbog mora, vina i sunca, već zbog onog osećaja koji ostaje dugo nakon što se vratim kući, jer Azurna obala nije samo mesto koje se poseti, to je mesto koje te zauvek promeni.
