BEČ – CENTAR NEKADAŠNJEG CARSTVA NA LEPOM PLAVOM DUNAVU
Decembar je mesec kada svi polako počinjemo da planiramo gde ćemo provesti predstojeće praznike, a mene on uvek vrati u jednu davnu zimu, kada smo Novu godinu dočekali u Beču. Prestonica Austrije važi za najveseliji germanski grad, a tu titulu ima zbog svoje raskoši, kosmopolitskog duha, valcera i možda iznad svega zbog svoje multietničnosti.
POĐIMO REDOM….
Grad su osnovali Kelti, kao uostalom i pola Evrope, kasnije ga osvajaju Rimljani, potom postaje deo Moravske kneževine, sve do 803. godine kada Karlo Veliki počinje sa germanizacijom zatečenih Slovena. Godine 1246. porodicu Babenburg smenjuje porodica Habzburg, koja će ostati na vlasti punih 6 i po vekova. Zemlju koju su do tada obrađivali Sloveni, davali su planski naseljavanim Bavarcima, tako da su Nemci ovaj deo do kraja Srednjeg veka nazivali Osterreich (u prevodu Istočna država), kako se zove i danas. Carstvo se 1521. godine deli na dva dela: špansko i austrijsko. Istočno Habzburško carstvo se učvršćuje na Savi i Dunavu i mada je bilo vođeno germanskim katoličanstvom, zapravo je bilo neverovatna mešavina naroda i kultura. Nakon oslobođenja od Turaka, počinje ubrzana obnova Beča, iz koje je nastalo današnje barokno lice ovog elegantnog i otmenog grada. Najveći uspon Carstvo je doživelo za vreme vladavine Marije Terezije i njenog sina Josifa II, a upravo to je period kada se grade zdanja poput dvoraca Šenbrun, Hofburg i Belvedere. U to vreme postaje i muzički centar, jer su ga velikani poput Mocarta, Šuberta i Betovena nazivali svojim domom. Devetnaesti vek donosi Napoleona, Bečki kongres i čuvenu godinu revolucije 1848. Iako je revolucija ugušena tada je postavljen temelj moderne Austrijske carevine na čelu sa Franjom Josifom. Na hiljade emigranata dolaze iz svih delova carstva u Beč i prema nekim podacima krajem XIX veka sa skoro dva miliona stanovnika, bio je četvrti grad po veličini u svetu. Dvadeseti vek donosi ratove i razaranja, ali vredne Bečlije obnavljale su svoj grad marljivo i predano, do nekadašnjeg sjaja. Dok šetate ulicama Beča, istoriju možete osetiti na svakom koraku. Jer ovde je zapravo istorija veći deo ponosa njegovih stanovnika.
Šetnju smo počeli kroz manje, udaljenije ulice. Iako nisu u samom jezgru grada, sve su veoma uredne sa prelepim parkovima i sezonskim cvećem. Prepune su radnjica sa najrazličitijom robom, a u svakoj od njih možete kupiti, razume se, Mocart kugle. Prva znamenitost na koju nailazimo je katedrala Svetog Stefana, u samom centru grada. Sagrađena je u XII veku u gotičkom stilu, a krasi je krov sa 200.000 crepova, na kojima se nalaze austrijski grbovi kroz istoriju. Teško ju je uhvatiti u kadar fotoaparata, koliko je grandiozna. Južni toranj je visok oko 136m i do njega vodi 343 stepenika. Pogled koji se sa njega pruža na Beč je izuzetan. Na Štefansplacu se nalaze brojne prodavnice i kafei, ali najprepoznatljiviji simbol su svakako fijakeri. Možete da se provozate u njima (što vam toplo preporučujem), a ako ne želite vožnju, iskoristite priliku da se bar slikate pored zaprege i umiljatih životinja. Ono što me je oduševilo je da na trgu ima nekoliko staklenh liftova, kojima putnici mogu da se spuste do metroa, ali oni ni na koji način ne kvare doživljaj srednjevekovnog trga. Ovde sam videla kako se čuva duh grada. Glavna ulica u Beču, Graben iako malo strašnog imena jer u prevodu znači „grobovi“ je oličenje veselosti. Na desetine kafea i restorana, kao i prodavnice decenijske tradicije se nalaze u njoj, ali i najznačajnije zgrade građanskog života grada. Hofburg je kompleks carskih rezidencija. Sa ovog mesta su Habzburgovci vladali sve do pada Monarhije 1918. godine. Velelepne palate i muzeji su tek početak jednog velikog parka, koji se nalazi na Trgu Heroja i u kome se nalaze još neki od arhitektonskih bisera Beča kao što su Nacionalna biblioteka, Prirodnjački i Muzej istorije umetnosti, Muzej globusa, spomenik Mariji Tereziji i Johanu Štrausu. U okviru kompleksa Hofburg smeštena je rezidencija predsednika Austrije. Najpoznatija ulica u Beču je svakako Ringštrase i predstavlja prsten oko centra grada u dužini od 5 km. Na njoj se nalaze najznačajnije gradske znamenitosti poput Parlamenta, Bečke državne opere, Univerzitet…Može da se obiđe i tramvajem koji polazi na svakih pola sata sa Švedenplac-a. Dvorac Šenbrun je najposećenija atrakcija Beča. Samo za njegov obilazak trebaće vam ceo jedan dan. Sam dvorac mnogi porede sa čuvenim Versajem u Parizu. Letnje odmorište vladara Habzburške monarhije, najviše se proslavio u vreme Marije Terezije i Franje Josipa. Pored dvorca, koji će vas sigurno ostaviti bez daha, svojom lepotom pleni i park koji ga okružuje sa velikim brojem fontana i pravim malim remek delima hortikulture. Još jedan dvorac vredan pažnje, samo na drugom kraju grada je dvorac Belvedere iz XVIII veka. Takođe je predstavljao letnju rezidenciju i čine ga dve palate – Gornji i Donji Belveder. Sa gornje palate pruža se prelep pogled na grad i na vrt koji ga okružuje, pa otuda i ime ovog dvorca (u prevodu „lep pogled“). Ako želite da sagledate Beč sa visine, onda neizostavno posetite Dunavski toranj, koji je visok oko 250 m i nudi zaista divan pogled na čitav grad. Još jedan od simbola Beča svakako je veliki točak, koji je ujedno i glavna atrakcija Pratera – velikog javnog parka. Visok je 65m i sa njega se takođe pruža lep pogled na Beč. U parku se pored točka nalaze i rolerkosteri, planetarijum i Prater muzej. Moja topla preporuka, ako budete obilazili Šenbrun, da odete do istoimenog zoološkog vrta u njegovoj blizini. Ovo je najstariji zoološki vrt na svetu, osnovan davne 1752. godine. 2018. godine po peti put je proglašen za najbolji zoo vrt u Evropi. Otvara se u 9 sati, svih 365 dana u godini.
GURMANSKI VODIČ KROZ CARSKI GRAD
Ono što smo naučili dok smo boravili tih par dana u Beču je da Bečka kuhinja nije isto što i Austrijska kuhinja. Bečka kuhinja je zapravo kuhinja Austro-Ugarske monarhije i svih onih zemalja koje su bile u njenom sastavu, a danas su posebne države. Italijanski restorani, turski kebabi, kineske nudle, bosanski burek (da, da dobro ste pročitali), falaferije i mnogi drugi mogu se videti na skoro svakom koraku. Austrijska kuhinja je prepoznatljiva po svojim jelima sa mesom, a svetski poznata je, dobro nam znana, bečka šnicla. Mogu da primetim da veoma uživaju i u kafi i postoji zaista veliki broj raznih vsrta kafa, koje piju i uz jelo ili bez njega. Pored bečke šnicle, neka od tradicionalnih jela i dezerta su i tafelšpic (kuvano goveđe meso sa renom i kuvanim varivom kao dodatkom), frankfurter kobasica (nju je osmislio mesar iz Frankurta koji je živeo u Beču, slična je američkom hot-dog-u, ali je malo blažeg ukusa), štrudla sa jabukama (urolano testo punjeno jabukama, suvim grožđem i prezlama i vrlo često se servira uz kafu), zaher torta (čokoladna torta čiji se originalni recept i danas čuva kao tajna u bečkom hotelu Zaher – gde se ujedno pravi i najukusnija zaher torta). Carstvo mirisa, ukusa i boja možete pronaći i na otvorenoj pijaci Našmarkt. Tu možete probati hranu iz celog sveta, a subotom je na njoj i buvlja pijaca, gde svoju robu donose seljaci iz okolnih mesta, pa čak i iz susedne Mađarske. Pošto smo mi boravili u Beču tokom novogodišnjih praznika, a zimu ne možemo da zamislimo bez njih, na svakom koraku možete kupiti pečeno kestenje. Neka miris i toplota kestenja zaokruže vašu gastro-turu kroz ovaj fantastičan grad!
DA ZAKLJUČIM….
Jedno treba da znate: trebaće vam mnogo hodanja i volje za obilazak svega onoga što vam ovaj grad pruža. Mi smo šlag na naš boravak u Beču stavili u poslastičarnici Demel, gde smo naručili saher tortu i popili bečku kafu melanž (slična kremastom kapućinu), koja nas je tako slatko ugrejala posle dugih šetnji po malo hladnijem vremenu. Ako se odlučite da ovaj grad posetite baš u ovom periodu, nemojte da vas obeshrabri malo mraza i zime, topla garderoba i malo kuvanog vina biće dovoljni da zaboravite na vremenske prilike. U Beču vreme jako brzo leti i moj savet je da odaberete ono što vas najviše interesuje. I ne brinite, da li ćete uspeti prvi put da obiđete sve nije ni bitno, jer ko je jednom posetio Beč, sigurno će mu se vratiti! Naša sledeća poseta austrijskoj prestonici biće na proleće. Mogu samo da zamislim, kakav li će tek utisak ostaviti na nas kada ga vidimo u zelenilu i šarenilu cveća… Jedva čekam! I nadam se da će Euroturs ponovo imati u ponudi Life hotel Viena Airport, jer smo bili prezadovoljni uslugom. Auf Wiedersehen!
