Istanbul iz drugog ugla? Dolmabahče ili Topkapi palata?

Istanbul je bez svake sumnje jedan od najuzbudljivijih, najveličanstvenijih i najčudesnijih gradova na svetu. Istanbul je mesto gde se Istok susreće sa Zapadom, a istorija i savremenost stapaju u jedinstveno iskustvo. U Istanbulu su vekovima unazad stvarana dela koja i danas ostavljaju bez daha, a svaka građevina nosi tragove epoha koje su oblikovale svet. Ovaj grad je mesto gde se sreću različite vere, jezici i običaji. Hrišćanske crkve, islamske džamije, jevrejske sinagoge, stare česme, bazari i moderni tržni centri – sve to zajedno ga čini jednim od najživopisnijih gradova na svetu koji uvek ostaje tako mlad i aktuelan i uvek u duhu vremena. Carski grad na Bosforu je izgradio svoj večni život i slavu verovatno zahvaljujući svom položaju. To je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontineta- Evropi i Aziji razdvojen veličanstvenim Bosforom. Vožnja brodom kroz Bosfor pruža pogled na stare tvrđave, luksuzne vile, moderne mostove i panoramu koja oduzima dah. Uprkos svojoj veličini, Istanbul zadržava dušu – toplinu ljudi, šarenilo ulica i atmosferu koju ne možete osetiti nigde drugde. To je grad kontrasta: haotičan, a miran; star, a moderan; tradicionalan, a kosmopolitski.

Među brojnim istorijskim znamenitostima ovog grada, Topkapi palata i Dolmabahče palata izdvajaju se kao simboli moći, raskoši i umetnosti Osmanskog carstva. Iako obe palate predstavljaju sedišta osmanskih sultana, razlikuju se po vremenu nastanka, arhitektonskim stilovima i kulturnom značaju.

Topkapi palata

Topkapi palata sagrađena je ubrzo nakon osmanskog osvajanja Carigrada 1453. godine. Inicijator gradnje bio je sultan Mehmed II Osvajač, koji je želeo da izgradi novu rezidenciju koja bi odražavala snagu i autoritet nove imperije. Izgradnja palate je započela 1465. godine, a završena je 1478. godine. Palata se nalazi na vrhu brda u Istanbulu, severno od Aja Sofije, između Zlatnog roga i Mramornog mora, što joj daje strateški i simbolički značaj.

Topkapi je više od palate – to je kompleks koji obuhvata administrativne zgrade, haremske odaje, vrtove, džamije, biblioteke, kasarne, spavaonice i kuhinju. U kompleksu je živelo i radilo oko 4.000 ljudi, koji su bili ili sultanovi rođaci ili u njegovoj službi- sultan, sultanova majka, sultanova deca, žene, konkubine, veziri, paše, pisari, savetnici, vojska, straža, zanatlije kao i pomoćno osoblje- kuvari, baštovani krojači, berberi, lekari, kaligrafi, imami, čistači, nosači vode, kovači i tako dalje.

Topkapi palata se prostire na više od 70.000 kvadratnih metara i sastoji se od četiri glavna dvorišta i mnoštva zgrada. Arhitektura palate odražava tradicionalni osmanski stil, ali i elemente islamske i persijske umetnosti. Palata je projektovana tako da funkcioniše kao zatvoreni grad, sa posebnim prostorima za različite funkcije – od zvaničnih audijencija do privatnih haremskih prostorija.

Harem u Topkapi palati je jedan od najtajanstvenijih i najfascinantnijih delova Osmanskog dvora, pun istorije, politike i unutrašnjih intriga. U Haremu su živele žene iz sultanovog domaćinstva, uključujući sultanije, konkubine, majku sultana i služavke.
Ova značajna institucija otomanske carevine sadrži više od 300 soba, brojna kupatila (hamame), nekoliko unutrašnjih dvorišta, fontane i tajne prolaze. Osim sultana, jedini odrasli muškarci kojima je bio dozvoljen pristup u Harem bili su crni evnusi, koji su ga čuvali. Harem nije bio samo privatni prostor, već i centar političke moći u okviru dvorskog života.

U Trećem dvorištu nalazi se Riznica, u kojoj se čuvaju neki od najvrednijih artefakata islamskog sveta, uključujući čuveni dijamant kašikči, smaragdni bodež i zlatni presto.
Tu su izložene i bogate zbirke kineskih vaza, skupocena sultanova garderoba, ordenje, nakit, razičito oružje i mnogi drugi predmeti. Palata danas čuva uspomenu na otomansko carstvo. Takođe, ovde se nalazi Carska biblioteka i prostorije za obrazovanje prinčeva.

Ova sjajna palata je više od 400 godina bila zvanična rezidencija 25 otomanskih sultana i centar neviđene moći iz koje se upravljalo ogromnom imperijom. Puno sultana je umrlo ovde prirodnom smrću, a isto tako su mnogi vladari, sultanije i prinčevi bili ubijeni ili otrovani. Nakon što su sultani prestali da borave u Topkapiju, ukazom osnivača moderne Turske, Kemal paše Ataturka, palata je pretvorena u muzej 1924. godine. I danas je jedan od najposećenijih muzeja na svetu i u Turskoj i deo je UNESCO-ve svetske baštine.

Dolmabahče palata

Za razliku od srednjovekovnog karaktera Topkapija, Dolmabahče palata izgrađena je sredinom 19. veka kao pokušaj modernizacije Osmanskog carstva. Naručena je od strane sultana Abdulmedžita I, a izgrađena između 1843. i 1856. godine, u vreme kada je Osmansko carstvo bilo pod snažnim uticajem Evrope i kada su se sultani trudili da modernizuju državne institucije, vojsku i dvorski život.

Dolmabahče je bila odgovor na rastuću moć evropskih monarhija i njihovu arhitektonsku raskoš. Nalazi se na obali Bosfora, u blizini Bešiktaša, i zamenila je Topkapi kao glavno sedište sultana i dvorskog života.

Dolmabahče palata je potpuno različita od tradicionalne osmanske arhitekture. Izgrađena je u evropskim stilovima, uključujući barok, rokokо i neoklasicizam, sa primesama otomanske umetnosti. Palata je sagrađena po planovima arhitekte Bajlana, a tokom gradnje su bili angažovani brojni lokalni i evropski umetnici i zanatlije. Dolmabahče palata je bila približavanje turske imperije Evropi i u velikoj meri je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor su joj služile palata Luvr i Bakingemska palata.

Palata ima površinu od 45.000 kvadratnih metara, sadrži 285 soba, 46 sala, 6 hamama i brojne hodnike i stepenice. Najimpresivniji deo je glavna dvorana sa najvećim kristalnim lusterom na svetu sa 750 svetiljki težine 4,5 tone koji je bio poklon kraljice Viktorije. Palata ukupno ima 36 kristalnih lustera, a čak i stepenište ima kristalni gelender. Dolmabahče je bila prva palata u Osmanskom carstvu u kojoj su korišćeni električni sistemi, centralno grejanje i vodovod – što pokazuje stepen modernizacije i evropskog uticaja.

Dolmabahče palata je služila kao rezidencija poslednjih šest sultana, sve do ukidanja sultanata 1922. godine. Palatu je kasnije koristio i Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske, koji je u njoj i preminuo 10. novembra 1938. godine, kada su u 09:05 časova zaustavljeni svi časovnici u palati. Njegova soba je danas deo muzeja i simbol velikog poštovanja.

Palata je danas otvorena za posetioce kao muzej i spada u najraskošnije građevine Turske. Dolmabahče palata je istorijski spomenik i svedočanstvo poslednjih dana raskošnog propadanja i odlaska sa scene jedne moćne i ogromne imperije.

Istanbul je kulturna, istorijska i duhovna riznica, koja nudi nezaboravno putovanje kroz vreme i prostor. Zato, ako želite da osetite duh prošlosti, da se izgubite u orijentalnim bazarima, i da uživate u nezaboravnim zalascima sunca nad Bosforom – Istanbul je pravo mesto za vas.

Iako su Topkapi i Dolmabahče služile istoj svrsi – kao sedišta sultanske vlasti – njihovi koncepti, arhitektura i simbolika su potpuno različiti. Palate nisu samo monumentalne građevine – one su živi svedoci epoha, ideologija i promena koje su oblikovale Osmansko carstvo i savremenu Tursku. Ukoliko imate vremena moj predlog je da obiđete obe palate. Počnite sa Topkapi palatom kako bi osetili istorijski temelj Osmanskog carstva, a posle u Dolmabahče da vidite kako se carstvo završilo – uz sjaj i propast. Obe palate su spektakularne, ali pružaju potpuno različita iskustva. Ukoliko morate da birate koju palatu ćete obići, evo jednog saveta. Ako vas zanimaju istorija, religija i osmanska tradicija- izaberite Topkapi palatu. Ako volite luksuz, arhitekturu i evropski glamur- izaberite Dolmabahče palatu. Poseta ovim palatama pruža ne samo estetski doživljaj, već i duboko razumevanje istorije, umetnosti i identiteta jednog naroda na raskršću dva sveta.