NOVA GODINA – SOLUN

 

Opšte je poznato da naš narod ima običaj da svraća bilo da je u odlasku ili povratku sa letovanja u ovaj primorski grad. Solun je oduvek imao mnogo da ponudi, bilo da želimo povoljniji šoping ili da napravimo pauzu u toku puta. Kako da se vratimo sa letovanja iz Grčke a da ne svratimo u Solun, razloga je bezbroj. Ovaj put hajde da vidimo kako je biti u Solunu za Novu godinu, kako se Solunjani provode i da li važi pravilo da je grad koji ne spava tokom cele godine a opet koliko se razlikuje od našeg dočeka. Nismo imale ništa posebno u planu, samo smo znale da nećemo da se smrzavamo i da vidimo nešto novo. Kako smo moja drugarica i ja već bile u Solunu, sada smo tačno znale šta je to čime ćemo dopuniti naš doživljaj.

Zejtinlik

Po dolasku u jutarnjim časovima, prema programu turističke agencije Euroturs imale smo odlazak na Zejtinlik,  nismo bile tamo a definitivno je pod obavezno s obzirom na dugu istoriju i vezu  našeg i grčkog naroda. Sveto mesto u Solunu gde je sahranjeno oko 7000 srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja solunskog fronta u I svetskom ratu. Jedno od najvećih srpskih vojnih grobalja prostire se na delu zemlje koju je Grčka poklonila, materijal za gradnju donet je iz Srbije dok su čempresi sa Hilandara. Ulaz je slobodan. Ime Zejtinlik potiče od pre gradnje, jer je na ovom mesto ranije prodavano ulja, a tokom rata ovde se nalazila bolnica na otvorenom za srpske ranjenike.

Sudar istoka i zapada

Solun kao drugi po veličini grad u Grčkoj koji nosi mnogo epiteta, od severne prestonice, grčki Konstantinopolj do grada pobede, nalazi se u Termajskom zalivu na obali Egeja. Za Solun se misli da ga je osnovao kralj Kasander u IV veku pre nove ere, a ime Tesaloniki zapravo je dobio po polusestri kralja Aleksandra Makedonskog. Činjenica da je grad star više od 2300 godina daje mu čar koja obogaćuje mnoge druge stvari koje u ovom gradu postoje. To je onaj momenat koji osećate kada šetate gradom i okrećete glavu čas na jednu čas na drugu stranu, istorija se prepliće i govori sama za sebe. Polovinom XV veka Solun potpada pod osmansko carstvo i vladaju njime do 1912. godine. Upravo, jedan deo grada koji opisuju ovaj period odnosi se na stari deo grada, po mom mišljenju možda i najlepši deo grada – Ano Poli. Neko je jednom rekao, treba biti tih dok šetate gradom kako biste čuli dijalog između vekova. Nakon obilaska Zejtinlika, to je već negde oko podneva, smestile smo se u hotel na brzinu i odmah smo se dale u potragu gde ćemo da jedemo.

Aristotelov trg

Naravno, kad kažete Solun odmah pomislite na Belu kulu i onaj ogroman veličanstveni trg. Upravo tamo smo se i uputile, za oko 15 minuta peške već smo bile na Aristotelovom trgu. Nalazi se u samom centru grada, sastajalište je omladine i radoznalih turista, svakako ima bitnu ulogu u društveno političkom životu grada, ali i cele zemlje. Ovde su bili organizovane brojne demonstracije, skupovi i politički govori. Takođe, trg se koristi za različite kulturne događaje, kao što su božićne proslave, festivali i karnevali. Oko njega su smešteni kafići i uglavnom luksuzni hoteli, a za ljubitelje pozorišta tu je i Olympion Theatre. Poznato je da se duh grada možda i najbolje oseti na pijaci, e pa nedaleko od trga se nalaze upravo pijace Kapiano i Modiano koje su snadbevene svežim namirnicama, voćem i povrćem….Šetajući trgom i kako smo se spuštale sve do mora sa leve strane se može videti i statua najslavnijeg građanina Soluna, čuvenog filozofa i učitelja – Aristotela. Prema legendi, kažu da ako dodirnete Aristotelov palac osetićete kako se prenosi na vas njegovo znaje i mudrost, pa ko voli nek’ izvoli. Možda je ovo i bolje od one naše …da prespavamo sa knjigom ispod jastuka, ko zna. Naravno za doručak, ručak i večeru, uvek giros! Ipak smo u Grčkoj i treba ga jesti kod domaćina, upravo na trgu prema preporuci se nalazi najpoznatiji i sama radnja se zove Aristotelos. Za one koji vole sveže pecivo na istoimenom trgu se nalazi i pekara Paradosiako sa ogromnim izborom peciva.

Bela kula i frape

Na kraju trga odmah se izlazi na jednu od najatraktivnijih ulica grada, aveniju Nikis. Šetalište dugo 6km se proteže od najpoznatijeg simbola grada Bele kule i prati morsku obalu do Muzičke dvorane.

Dok smo šetale solunskom rivom čudile smo se koliko naroda ima, odnosno koliko je cela ulica puna kafića i barova, a isto toliko nismo uočile ni jedno slobodno mesto. Baš smo htele tamo gde i solunjani, prema preporuci u Mikele, u poznatu kafeteriju iz tog lanca. Temperatura je bila idealna, dan sunčan za sedenje i ispijanje njihovog frapea, ali to smo odložile i odlučile da se popnemo na kulu. Grci bez nes kafe odnosno frapea ne idu nikuda, pa su tako radnje u kojima se može kupiti frape za poneti vrlo popularne. Najpovoljnija kafa jeste u lancu radnji Todaylicious.

Sama Bela Kula je nekada bila zatvor i kula za mučenje, a danas je muzej. Ulaz u muzej košta 3 evra, a sa vrha kule se pruža lep pogled na grad.

Nastavljamo dalje i šetamo ulicama koje su paralelne i poprečne sa morem, usput smo spazile predivne male, zatvorene uličice sa lepim baštama gde uglavnom uživaju lokalci, a manje turisti. Kako smo se vraćale polako tako smo obilazile radnje u ulici Tsimiski i nastavile do glavne ulice Egnatia koja ima radnje sa garderobom manje poznatih brendova, ali sa vrlo povoljnim cenama. Nekada najvažniji put Via Egnatia, koji je vekovima povezivao istok i zapad ujedno je i glavna ulica grada. Iako radnje iz ulice Tsimiski postoje i u Srbiji, u Solunu su česte rasprodaje tako da su cene ponekad upola niže nego kod nas. Ulica Monastiriou, koja je, takođe, paralelna sa ulicama Nikis, Tsimiski poznata je po prodavnicama najpoznatijih brendova.

 

Mpit Bazar ili Ladadika

Mi privodimo kraju naš prvi dan i odlučile smo da večeramo u jednom od poznatih lokalnih mesta – Mpit Bazar. Smatra se da je nekadašnja četvrt u kojoj se trgovalo antikvitetima, a sada je popularna među mladima po tavernicama zapravo uzerijima u kojima je hrana povoljnija a atmosfera opuštena. Kada biste stranca želeli da odvedete na neki dobar ručak ili večeru u Beogradu, odveli biste ga odmah u Skadarliju. Što je Skadarlija za Beograd, to je Ladadika za Solun, prava boemska četvrt sa vrlo burnom istorijom i škakljivom pričom. Ovo je takođe nekadašnja jevrejska četvrt, danas Ladadika se nalazi blizu mora i prepuna je restorana i taverni sa nešto malo večim cenama nego u ostalom delu grada. Sledećeg dana smo se odlučile proverimo šta je to nasuprot mora. U izgledu grada vidljive su dve velike oblasti, to su Ano Poli, viši deo grada na strmom području i Kato Poli, niži deo grada koji se pruža do luke. Polako ali sigurno krećemo ulicom Monastiriou koja se nastavljana glavnu Egnatia, sa leve strane ulazimo na veliki beli trg, popločan mermerom, Elefterios Venizelos čuveni grčki državnik po kome je trg dobio ime, produžavamo pravo uličicama i znamo da ćemo u nekom momentu izaći na arheološko nalazište, odnosno ostatke Agore i Rimskog foruma. U rimskom periodu forum je predstavljao sam centar grada sa mnogo prodavnica i pozorištem. Najočuvaniji deo foruma jeste upravo antički teatar, a i danas je mesto održavanja predstava i koncerata. Već dve ulice iznad i dolazimo do crkve Svetog Dimitrija koja je posvećena zaštitniku Soluna. S obzirom da smo već lepo odmakle i shvatile da nam ne treba prevoz, jeste strmije, ali nije loše za kondiciju, približile smo se starom delu grada.

Ano Poli – duša Soluna

U turistički vrlo važnoj oblasti grada – Ano Poli nalaze se ostaci nekadašnjih rimskih zidina, iza kojih uske uličice vode do kule, tvrđave Kastro. Ano Poli može da se poseti na nekoliko načina. Prvi je naravno peške kao što smo mi. Za to vam je od centra Soluna potrebno 25- 45 minuta hoda uzbrdo. Stari grad i stare zidine vam mogu biti orijentir iz svih delova grada, tako da je svejedno odakle krenete uzbrdo, svakako ćete lako stići do starog grada, a možete i ovom rutom u obilasku znamenitosti do gore. Takođe možete uzeti autobus broj 23, karta za jednu vožnju (mogu kupiti kupiti na bilo kojoj trafici, dok na automatu autobusu je malo skuplje) iznosi oko 1evra, a autobus polazi sa Elefterijevog trga. Postoji takođe i opcija odlaska autobuskom linijom broj 50 koja funkcioniše po principu turističke linije uz audio vodič na više jezika. Čim izađete iz autobusa ugledaćete zidine Akropolja, pod imenom Eptapirgio što znači Sedam kula. Eptapirgio je sazidan u XV veku za odbranu od napada Osmanlija. Duž visokih zidina nalazi se nekoliko velikih kapija za ulaz u stari grad. U istočnom delu zida je ulaz koji vodi do kule Trigonion odakle se pruža najlepši pogled na grad. Nazalost, nama i nije tog dana baš bilo sunačano, mada predivan pogled u daljinu na more i ceo grad umanjilo je tmurno vreme, malo se nazirao i Olimp. Unutar visokih zidina vodi se miran i ušuškan život, pa ulaskom u stari grad upoznajete jednu drugu dimenziju grada. Puno zelenila, uređene okućnice, stare taverne i klupice učiniće da osetite da je vreme stalo. Ovde je obavezna je poseta manastiru Vlatadon iz XIV veka i to jedini aktivni manastir u Solunu i trenutno se u njemu nalazi sedište Bogoslovske akademije i biblioteka. Povratak nam je pao mnogo lakše i peške smo se spuštale do centra grada, ali nezaobilazna stanica je bila i Ataturkova kuća. Mustafa Kemal Ataturk, turski vojnik i političar, reformator, osnivač i prvi predsednik Republike Turske, rođen je 12. marta 1881. u Solunu. Njegova rodna kuća se nalazi u istočnom delu gradskog centra, odmah pored turskog konzulata. Tradicionalnoj građevini sagrađenoj oko 1870. godine.koju je Solun ustupio Turskoj, preuređen je u muzej i proglašen spomenikom kulture.

Rotonda

Put nas vodi nizbrdo i već iz neke ulice nazire se ovalna građevina, specifična po svom obliku, a danas sa višestrukom namenom. Čuveni hram – crkva – džamija – muzej Rotonda simpatična rimska građevina čija izgradnja je započeta od strane rimskog cara Galerija bila je sastavni deo njegovog ogromnog kompleksa, međutim još uvek nije poznato zašto je tačno ona sagrađena.

Neki smatraju da je Rotonda trebalo da služi kao Galerijev mauzolej a drugi ipak misle da je podignuta u čast Zevsu. Rotonda je pretvorena u hrišćansku crkvu, a nakon toga u džamiju, da bi danas jednom mesečno otvarala vrata kao crkva. Par metara dalje nalazi se trijumfalna kapija rimskog cara Galerija, kao i ostaci njegove palate. Galerijev luk je, više poznat kao Kamara, bogato ukrašen luk, izrađen od kamena crvenkaste boje, a izgrađen u njegovu čast povodom trijumfalnog povratka u Solun, nakon pobede na Persijancima. Produžavamo dalje pored ostataka palate, prelazimo Tsimitski ulicu i već je vreme nešto da se prezalogaji. Ono što je interesantno jeste da je grad pun poslastičarnica i kafića sa lepim baštama, ovde nećete ostati gladni. Ne možete da ne osetite mirise tradicionalne kuhinje koji dolaze bukvalno sa svih strana. Pored toga, grad je prepun malih pečenjara ili restorana brze hrane gde mogu da se kupe piletina i krompirići, kao i čuveni grčki giros po povoljnim cenama. Mnogi preporučuju lokalna jela začinjena raznim biljkama i lukom, kao i musaku, neizostavni giros, suvlaki, čuvenu grčku i riblje specijalitete. Prema slobodnoj proceni, sele smo u restoran Eliniko, tradicionalan grčki restoran sa mediteranskom kuhinjom, probajte lignje ili sardine na žaru, za hobotnice nismo imale vremena!

Žurka na Nikis aveniji

Da ne bismo propustile nešto a već je kasno popodne i sati nas dele od dočeka, produžile smo do obale i u povratku Nikis avenijom krenule smo u potragu da sad negde još popijemo i taj kremasti frape. Ulica je bila puna, svaki bar, kafići kao da su se nadjačavali ko će glasnije da pusti muziku. Ovde nije bilo biranja, već gde ima mesta, reka ljudi se slivala duž cele ulice i osećaj je kao da se Nova godina uveliko slavi. Međutim, ako biste želeli 31. decembra posle pet popodne da popijete kafu, zaboravite, služe je u pojedinim kafićima do 16h a posle toga samo alkoholna pića i ono što priliči proslavi. Utisak je da je ceo grad na nogama, sve vrvi od turista i lokalaca, kako mladi tako i oni u najlepšim godinama, jednostavno se slavilo. Mi smo se pitale onda, šta se očekuje za doček kada je već u pet popodne veselo. Naš doček u hotelu Capsis je protekao veselo uz živu muziku i obilno novogodišnje posluženje, ali nas je euforija i znatiželja mamila da vidimo šta ima u centru. S obzirom da je na manje od 2km od glavnog trga, odmah smo se uputile da vidimo šta se dešava tamo. Opština na trgu je organizovala proslavu dočeka Nove godine koja je uveličana velelepnom jelkom i sjajnim ukrasima, propraćena brojnim svečanim aktivnostima, kao što su koncerti popularnih grčkih izvođača uz vatromet. Sutradan je već bio dan za povratak, ali da ne propustimo priliku da još jednom prođemo promenadom, iskoristile smo još koji sat da uživamo u prvom danu Nove godine u nekom od kafića sa pogledom na more. Jedan od poznatijih lokala je bar restoran Garcon, koji je na mene ostavio predivan utisak jer je bio ceo ukrašen novogodišnjom dekoracijom i odisao je toplom atmosferom

 

Postoji dosta razloga za odlazak u Solun, a bez obzira na to koji je vaš, jedno je sigurno – Solun vas neće razočarati i neće vam biti dosadno.