OHRID – GRAD KOME SE UVEK RADO VRAĆAMO
U lepim jesenjim danima prisećamo se kako je leto brzo prošlo, ali čarolija zvana putovanja se nastavlja. Gde otići da se opet malo napune baterije, da se još jednom okupamo u zracima Sunca i odmorimo dušu uz vodeno plavetnilo? Moj izbor je bio da još jednom odem u grad, u kome sam bila pre nekoliko godina, na kratko, zbog poslovnih obaveza, a koji me je već tom prilikom opio svojom lepotom i srdačnošću ljudi koje sam tu srela.
Ohrid, grad – muzej, nekadašnji centar antičke civilizacije i važna raskrsnica na čuvenom puta Via Egnatia, jedan od najstarijih gradova u Evropi, grad tradicije, duhovnosti i neke posebne energije, koja dolazi od tog spoja njegove lepote, jezera iznad kog se nalazi i ljudi koji u njemu žive. Nekada je bio poznat pod nazivom „Lihnidos“ – grad koji svetli na gori. Već dok smo se približavali jezeru u nama su oživela sećanja na neke lepe letnje dane, Mediteran, kupanje u morskoj vodi, iako je bila polovina novembra. Ono što nas je posebno obradovalo je da smo pronašli agenciju, koja je u ponudi imala Ohrid za Dan primirja, tako da smo zahvaljujući Euroturs-u, proveli par nezaboravnih dana u biseru Severne Makedonije. U Ohrid smo stigli u pre podnevnim satima i panoramski obišli staro gradsko jezgro, crkvu Svete Sofije, amfiteatar, crkvu Bogorodice Perivlepte, crkvu Sveti Jovan Kaneo i Samuilovu tvrđavu. Nakon toga smo se smestili u hotel International 4* za koji imam samo reči hvale. Sobe su bile čiste, osoblje predusretljivo, a doručak i večera su služeni na švedskom stolu, koji je obilovao domaćim slanim i slatkim specijalitetima.
Prosto je neverovatna činjenica da jedan tako mali grad kao što je Ohrid, toliko puno toga nudi. Ono što je još važna činjenica je da do svih atrakcija možete doći peške, treba malo više kondicije za brdovite delove Starog grada, ali ovde je vredno malo se pomučiti, zbog lepote onoga što ćete videti.
Drugi dan našeg boravka, krenuli smo u obilazak dela atrakcija, koje smo u dolasku videli samo iz autobusa. Šetnja kaldrmom i stare orijentalne kuće su zaista nesvakidašnji ugođaj. Popeli smo se prvo do Samuilove tvrđave, odnosno bedema sa koga se pruža najbolji pogled na jezero i grad. Stepenice koje vode do vrha su prilično uske, tako da treba biti veoma obazriv. Ovo utvrđenje je još poznato i pod nazivom Ohridska tvrđava, pošto se u prošlosti Ohrid nalazio u okviru njenih bedema. Kroz obližnji šumarak smo nastavili naše dalje istraživanje i stigli smo do arheološkog nalazišta i svetog mesta Plaošnik. Tu se nalazi crkva Sveti Kliment i Pantelejmon, odnosno replika stare crkve koja je porušena tokom turske vladavine. Važno je istaći da je u okviru nekadašnje stare crkve bila i Ohridska škola u kojoj je Sveti Kliment, inače učenik Ćirila i Metodija, podučavao monahe ćiriličnom pismu. Oni su posle prevodili Bibliju i druge crkvene spise na staroslovenski jezik, tako da se Ohridska škola smatra prvim slovenskim univerzitetom. Nakon Plaošnika odlazimo do možda najpoznatijeg simbola u Ohridu – crkve Svetog Jovana Bogoslova (Sveti Jovan Kaneo). Njena vrednost leži ne samo u lepoti spoljne dekoracije, već i u činjenici na kakvom se mestu nalazi. Dakle, ova mala crkva je izgrađena na steni u ribarskom selu Kaneo, nadomak Ohrida. I baš ta pozicija joj je omogućila da se ona nalazi na skoro svim slikama ovog neverovatnog grada, jer je potpuno fantastičan spoj njene lepote i jezera iza nje, koje vas, posebno kada je sunčan i vedar dan, ostavljaju bez daha. Ohrid još nazivaju i „Jerusalimom Balkana“ jer se na teritoriji Starog grada nekada nalazilo 365 crkava, a na čitavoj teritoriji Ohrida preko 1000 crkava i manastira. Puni utisaka se vraćamo polako ka centru Ohrida, takođe peške, šetalištem pored jezera. Pored pešačenja možete izabrati da se do centra vratite i brodićem. Naša šetnja je dalje vodila do crkve Bogorodice Perivlepte iz XIII veka. U njoj smo posetili galeriju ikona, a u porti smo se okrepili hladnom izvorskom vodom. Vrlo blizu ove crkve nalazi se i antički amfiteatar iz grčkog perioda, a očuvan je samo njegov donji deo. U srcu Starog grada nalazi se crkva Svete Sofije iz XI veka. Smatra se najakustičnijom pravoslavnom crkvom Severne Makedonije i jedan je od najvrednijih spomenika ove nama susedne zemlje. U blizini ove crkve nalazi se nekoliko restorana, prodavnice sa suvenirima i domaćim rukotvorinama, a tu je i radionica za izradu papira u kojoj smo videli repliku Gutenbergove prese. Ovde su izložene grafike najvažnijih atrakcija u Ohridu, mape starog sveta, ikone i na ovom mestu možete sebe obradovati jednom vrednom uspomenom. Upravo iza crkve Svete Sofije počinje šetalište koje vodi do sela Kaneo i do mesta gde se pruža najlepši pogled na jezero, o kojem sam već pisala.
Treći dan našeg boravka će mi ostati u posebnom sećanju po izletu do Svetog Nauma. Krenuli smo nakon doručka prvo do „Zaliva kostiju“. Radi se o svojevrsnom muzeju na vodi i zapravo predstavlja arheološko nalazište, odnosno repliku izgleda praistorijskog naselja. Naziv potiče od toga što su na dnu jezera pored ostataka naselja, pronađene i životinjske kosti u velikom broju. Sve izgleda veoma autentično, postoji 24 sojenice od blata i trske, a kako smo pročitali na ovom mestu se nekada nalazilo naselje sa sojenicima izgrađeno na 10.000 drvenih stubova, a bilo je okruženo zidinama nekadašnje rimske tvrđave. Jedini je muzej ovog tipa u regionu, a sa kopnom je povezan drvenim mostićem. Nakon ovoga smo posetili manastir Svetog Nauma, koji se nalazi na samoj granici sa Albanijom. Svetinja potiče iz IX veka, bio je rušen mnogo puta u prošlosti, a okružuje ga prelepa priroda i pauni. Manastir nosi naziv po jednom od učenika Ćirila i Metodija – Svetom Naumu Ohridskom. On je poznat kao začetnik moderne medicine na ovim prostorima. Prema legendi, ako priđete i naslonite glavu na njegov kameni grob, možete čuti otkucaje njegovog srca. Legenda još kaže da onaj ko čuje otkucaje, nije grešan. Neko realno objašnjenje može da leži u činjenici da zvuk koji se možda i čuje, potiče od talasa koji udaraju u stenu, na kojoj se nalazi manastir. Mošti Svetog Nauma pomažu u isceljenju mnogih bolesti, posebno kod psihičkih oboljenja, pa je u narodu poznat još kao Sveti Za-um. Osetili smo zaista neku posebnu energiju dok smo boravili na ovom mestu, bila legenda istinita ili ne.
Izvor Crnog Drima (poznatiji kao Biljanini izvori) je neverovatan fenomen. Naime, voda oko jezera izgleda kao da ključa, a to se dešava jer se na ovom mestu spajaju pretežno toplo Ohridsko jezero i veoma hladan Crni Drim. Ova reka je veoma specifična po svojim hidrološkim odlikama jer na svom putu najpre uvire u Ohridsko jezero, pa zatim iz istog jezera izvire i nastavlja do Belog Drima. Mesto gde izvire Drim je zaista nestvarno. Možete da se provozate i brodićem, a mi smo prosto seli u jedan od restorana i uživali u pogledu, a i u hrani.
Teleća čorba, ovčiji sir sa paradajizom i začinima zapečen u zemljanoj posudi, pastrmka, tavče na gravče i za kraj čuvena Ohridska ili kraljičina torta, kako je još zovu, a i mi smo se baš kao i naziv torte osećali posle ovakvog obroka. Ako se nađete nekad u ovim krajevima obavezno probajte i Ohridsku sofru koja se sastoji od pršute, ajvara, raznih vrsta sireva, maslina i đomleza (tradicionalno testo koje peku ispod sača). Uz ovo se služi i makalo koji se pravi od sirćeta, maslaca, soli i belog luka. Ko je ljubitelj mesa neka proba šarsku pljeskavicu – to je pljeskavica sa puno kačkavalja, taj ukus nećete nikad zaboraviti. Pored ovoga ko je ljubitelj teletine, mora probati Ohridski čomlek.
I kako uvek biva, sve što je lepo kratko traje, a naš boravak na Ohridu se bližio kraju. Mislim da je jasno iz svega navedenog zašto je ovo grad u koji se rado vraćamo. Srdačni ljudi, prelepa priroda , veliki broj kulturno-istorijskih znamenitosti, čuveni ohridski biseri, hrana i poznata makedonska vina, ohridska čaršija…Mnogo je toga zbog čega ćete se zaljubiti u ovaj grad, ali je najbolje da posebnost ovog mesta doživite sami, kroz mirise, zvukove, toplinu ljudi i taj fenomenalan protok energije dok se nalazite pored jezera u momentu kada Sunce izlazi ili zalazi. Verujte mi na reč, gledaćete na svet potpuno drugim očima…Doviduvanje kako reče recepcioner iz našeg hotela, brzo ćemo se opet videti, sigurna sam u to.