PLOVDIV I VELIKO TRNOVO – NAJLEPŠI GRADOVI BUGARSKE
Bugarska. Znam za Sofiju, Sunčev breg i Crno more. Ostalo? Pa, prilično sam skeptičan. Bio!! Više nisam. Polazak na put za Plovdiv i Veliko Trnovo – bez velikih
očekivanja. Povratak sa puta – žal što nije trajalo duže! Ništa tu nije bilo „već viđeno“.
Novo, neočekivano, nesvakidašnje, usuđujem se reći nezaboravno.
Ali, krenimo redom!
Najpre, Plovdiv. Grad na sedam brda! Poput Lisabona, Rima i Istanbula!
Nije opštepoznata činjenica da je baš Plovdiv, drugi najveći grad Bugarske, najstariji kontinuirano naseljeni grad u Evropi. A jeste! Bogatstvo i burna istorija ovde su itekako vidljivi u arhitekturi, kulturi i načinu života. Grad zapanjujućom lakoćom spaja noćni život savremenog doba i ruševine stare hiljadama godina.
Poznat kao antički Filipopolis, Plovdiv je bio važan regionalni centar i u rimsko doba. Iz tog perioda ostaje bogato kulturno i arhitektonski nasleđe, kao što su antički stadion i ostaci impozantnog rimskog amfiteatra. To su i danas popularna mesta za kulturne događaje. Osim starih Rimljana i starih Grka, grad su oblikovali i Turci, ostavivši najupečatljivije nasleđe. Turska vladavina je trajala više vekova i oličena je kroz tradicionalne turske kuće, džamije i kaldrmu kojom je popločan stari grad.
Danas se Plovdiv najviše prepoznaje i odmah zavoli zbog svoje romantične stare četvrti, zovu je „Kapana“, što u prevodu znači „klopka“. Ima simbolike u ovome! To je staro jezgro grada na samo nekoliko minuta hoda od glavne ulice, prepuno šarenih murala i fotogeničnih kuća iz 19. veka koje su sada muzeji, galerije i hoteli. Obogaćena zelenilom, Kapana vas prosto „zgrabi“ i natera da opušteno uživate u nekom od brojnih restorana u senci stogodišnjih stabala. Tu se danas mogu pronaći razni zanatski i umetnički proizvodi, u slavu svih zanatlija koji su nekada živeli i radili u ovom delu grada, koji je bio upravo njihov, zanatlijski centar. Na to podsećaju imena ulica – npr. Kožuharska (kožarska) ulica i td… Tako moderna Kapana verno čuva uspomene iz prošlosti.
Većina ovih malih ulica su deo pešačke zone, ispunjene baštama kafića i ukrašene raznobojnim sijalicama. Osim što dodatno ulepšavaju atmosferu, sijalice zatrepere i svaki put kada se u Plovdivu – rodi beba! Najlepši običaj koji sam do sada video!Kapana ima izvesnu francusku estetiku i šarm pariskih umetničkih kvartova. Užitak je sličan, a cene su, na sreću, i dalje bugarske!
Pivopije u Kapani su u pravom pivskom raju. Šankeru sam u jednom baru zatražio kartu pića. Dobio sam ljubazan odgovor – “ja sam karta pića”! Uz čudan odgovor išlo je i objašnjenje – to znači da će vas uputiti na pivo u zavisnosti od vaših ličnih preferencija i voditi vas kroz degustaciju. A u ponudi preko 100 vrsta piva iz celog sveta plus lokalna zanatlijska pivska remek-dela! Ma, pravi raj!!
U Kapani se konstantno nešto dešava: koncerti, projekti, izložbe, festivali, forumi, diskusije, pozorišne predstave, umetničke instalacije, projekcije, radionice…
I još nešto, da ne zaboravim – Plovdivske mačke! Mace se izležavaju i šetaju po celom starom gradu, a lokalci ih rado hrane, maze i obezbeđuju im čistu vodu. Lako se na to navići, nekako ide uz ambijent!
Posle par dana, pun utisaka krećem dalje. Veliko Trnovo. I opet po srpski – skeptičan na polasku. Bogami, greška! Velika greška!
Nekadašnji Trnovgrad, potom Trnovo, a od 1965. godine – Veliko Trnovo.
Zašto je proglašen Velikim? Pa bio je prestonica Drugog bugarskog carstva preko 200 godina! To je srednjevekovni Grad Careva!
Smešten na padinama planine Balkan, danas nama poznate kao Stara planina, na reci Jantri, u bajkovitom okruženju dve tvrđave – Trapezica i Carevac, sa čak 37 manastira u okolini i prelepim starim gradskim jezgrom u „balkanskom“ stilu, jednostavno oduzima dah!! Kad obiđete obe tvrđave, obavezno predahnite u nekom restoranu-vidikovcu. A onda poslastica!
Crkva Četrdeset mučenika!
Za srpsku istoriju, Veliko Trnovo je izuzetno značajno, uzevši u obzir da je u njemu preminuo prvi srpki Arhiepiskop – Sava Nemanjić (1236. godine). Nakon putovanja u Konstantinopolj, današnji Istanbul, Sava Nemanjić dolazi u Veliko Trnovo gde provodi poslednje trenutke svog ovozemaljskog života.
Uz najviše počasti, sahranjen je upravo u ovoj u crkvi. Iako je bugarski car bio tast Savinog brata Stefana, ipak se oglušio o njegove zahteve da mu dozvoli da odmah prenese bratovljevo telo u Srbiju. Tek nakon što je bugarski car usnio Arhiepiskopa Savu, koji mu je poručio da to treba da učini, njegove svete, netruležne mošti prenete su u Srbiju, u manastir Mileševa.
I kad sve ovo vidite i doživite, na povratku kući se nasmejete u sebi, priznate da ste grdno pogrešili što ste bili skeptični i shvatite – kratko je trajalo! Za jedno putovanje nema većeg komplimenta. Shvatite i da svet nije samo Pariz, Dubai, prestonice, razne „izvikane“ destinacije širom planete… Ima tih „malih“, čarobnih mesta koji vas vode negde van vremena. Neprocenjivo.
Srđan Savić
PS. Umalo da zaboravim: jedan od partnerskih gradova Velikog Trnova je i Niš!! Čisto da se zna!!