Putovanje kroz bajku  – Dvorci Bavarske

Veliki kompozitor Rihard Vagner prilikom upoznavanja sa mladim bavarskim kraljem Ludvigom rekao je sledeće: „On je tako lep i mudar, pun duha i drag, da se bojim da će mu život biti samleven u ovom vulgarnom svetu koji ga okružuje.“
I kao neko proročanstvo, tako se i dogodilo. Ludvig je bio suviše mlad i nezainteresovan za politiku. Na presto je došao sa samo 19 godina i vrlo brzo je počeo da beži u svoj  svet – svet mašte, estetike i pre svega samoće, kao načina života i bega od stvarnosti.
Njegov idol, Luj XIV bio je gotovo opsesija mladog kralja i iako ih je delilo dva veka, uz čitanje svih mogućih izvora o francuskoj monarhiji i uz svoju maštu, želeo je da prenese deo te raskoši u tada malu kraljevinu Bavarsku.
Kao svedočanstvo jednog sna, lepote i kreativnosti, nama su ostala tri prelepa dvorca.
Svaki različit i svaki interesantan na svoj način. Polazna tačka je grad Minhen, od koga su dvorci udaljeni nekih dva sata vožnje. Minhen je grad sa bogatom kulturom i tradicijom. Odvojite bar jedan dan da obiđete samo neke od znamenitosti ovog grada kao što su: Olimpijski kompleks, Pinakoteka, Ludvigštrase, Marienplac, Palata pravde, Štahus. Ovo je naravno samo mali deo onoga što Minhen nudi svojim posetiocima, ali da ne dužim mnogo, možemo polako da krenemo ka našem glavnom cilju, a to je Bavarska i bajkovita ruta do veličanstvenih dvoraca iz XIX veka.

Preko 60 srednjevekovnih dvoraca se nalazi na čuvenoj Romantičnoj ruti Nemačke koja se prostire od kraljevskog grada Vircburga do malog gradića Fusena. Skoro svi najlepši dvorci nastali su po volji gore pomenutog bavarskog kralja Ludviga II, kojeg su zbog rasipništva i ekscentričnosti nazivali ,,ludi“.

Najlepše što Bavarska može da ponudi su svakako dvorci Nojšvanštajn, Linderhof i Herenhimze, sva tri podignuta u drugoj polovini XIX veka. Neki su na planini, neki na ostrvu prelepog jezera, a svi su okruženi šumovitim alpskim ambijentom Nemačke.

Zamak Nojšvanštajn je jedno od najposećenijih turističkih mesta u ovom delu zemlje. Godišnje ga poseti oko 1,5 miliona ljudi. Ludvig II je 05.09.1869. godine postavio kamen temeljac za ovu veličanstvenu palatu. Za vreme izgradnje koja je trajala punih devetnaest godina, sve do smrti kralja, od 90 prostorija zamka, završeno je samo 30, a ostalih 60 nikada nisu definitivno dovršene. U samom dvorcu kralj Ludvig II proveo je samo 102 dana.
Da bi se što bolje upoznali sa izgledom zamka, poslužićemo se zapisima grofa Vestarpa i Georga Volfa. U Nojšvanštajnu posebnu pažnju privlači njegov središnji deo.
Kraljevske odaje i dve velike dvorane – prestona i ona koja je služila za pevačke priredbe – se nalaze na četvrtom spratu. Donji spratovi bili su namenjeni posluzi i onima koji su se brinuli o zamku. Do velikih dvorana moglo se doći samo stepenicama u tornju. Sala za pevačke priredbe pravo je remek delo za to vreme. Dvorana sa pozornicom za pevače bila je dugačka 27 metara, široka 10 metara, a na istočnoj strani nizom stubova bila je odvojena tribina predviđena za gledaoce.
Ali ono što je neverovatna činjenica je da na pozornicu nikada nije kročila noga nekog vokalnog soliste. Kako piše u zapisima: „Usamljeni kralj lutao je osvetljen svetlošću stotine sveća, kroz ove dvorane napušten i sam“.
Prostorije zamka podsećaju na ogromnu slikovnicu ispunjenu likovima iz poznatih nemačkih saga. U dvorani na četvrtom spratu na sva četiri zida prikazana je saga „Sigurd“. U radnoj sobi obrađen je „Tanhojzer“, a u sobi koja je služila kao salon „Loengrin“.
Pored ovih atrakcija treba pomenuti i pećinu, koja se nalazila odmah uz radnu sobu i u njoj je bučao veštački vodopad, a na talase je bacao svetlost veštački mesec. U spavaćoj sobi česme na umivaoniku su izrađene u obliku labudovih kljunova, a iz njih je isticala sveža izvorska voda. Samo čipkane navlake za nameštaj u celom zamku radilo je 200 opatica punih sedam godina!
Da bi današnji turisti obišli ceo zamak moraju da pređu put dug 35 kilometara i da savladaju 4000 stepenika.
Iz svega napisanog jasno je zašto je baš ovaj zamak bio direktna inspiracija Voltu Dizniju za Diznijev Zamak Uspavane lepotice (Sleeping Beauty Castle), koji se nalazi u originalnom Diznilendu u Kaliforniji.
Nojšvanštajn ima visoke kule, bele kamene zidove i romantičnu siluetu koja izgleda kao iz bajke — što ga čini savršenim uzorom za Diznijev bajkoviti estetski stil. Diznijev tim je želeo da kreira “sanjani dvorac” – mesto koje će posetioci odmah povezati s čarolijom i detinjstvom. Nojšvanštajn je pružio upravo takvu inspiraciju.

U jugozapadnoj Bavarskoj blizu mesta Ettal u podnožju Alpa smešten je dvorac Linderhof. Najmanji od tri kraljevska zamka sagrađen je u rokoko stilu sa elementima baroka i neoklasicizma u periodu između 1874-1878. godine. Ovo je jedini potpuno dovršen dvorac Ludviga II i prvobitno je sagrađen kao palata koja je služila za lov. Međutim Ludvig II ga potpuno preuređuje i pretvara u jedan od najlepših dvoraca na svetu. Već smo pomenuli da je kralj bio veliki obožavalac Luja XIV, te je naredio da se sagradi dvorac sličan Versaju, počevši od odaja, soba, kuhinje pa sve do „beskrajnog“ vrta. Zbog ove činjenice mnogi kažu da je Linderhof replika Versaja u malom.
Unutrašnjost dvorca većim delom je izgrađena od plementih metala – zlata, platine i slonovače i sve odiše glamurom i monumentalnošću. Pored ovih materijala dvorac je prepun i mermera, lustera, kristala, goblena, skupocenih vaza i vrednih umetničkih slika. Dvorana ogledala, Zlatna spavaća soba, pozlaćena ilustracija Kralja Sunca samo su neke od impresivnih prostorija enterijera. Ništa manje vas bez daha ostavlja i okolina dvorca, koji je okružen šumom i brdima, terasama i paviljonima, parkovima i fontanama. Za eksterijer je bio zadužen dvorski arhitekta Fon Efner.
U neposrednoj blizini Linderhofa nalazi se i čuvena Venerina pećina – najveća veštačka pećina u Evropi. Ispunjena je vodom iz potoka, a čitav ambijent je bio osvetljen svetlosnim snopovima lampica, koje su menjale boju! Cena izgradnje je bila astronomska, a tadašnji moćnici i političari su njegovu ekscentričnost i rasipništvo smatrali pogubnim za Bavarsku. Zbog tih razloga upravo su ga i svrgli sa vlasti i proglasili ludim, a on je zapravo ovoj maloj kraljevini ostavio veličanstvenu baštinu, koju danas posećuju milioni turista iz celog sveta.

U julu 2025. godine bajkoviti bavarski dvorci (među kojima su i Nojšvajnštajn, Linderhof i Herenhimze) dodati su na UNESCO-ov spisak svetske baštine. U nastavku našeg obilaska ovih nestvarnih predela dolazimo do trećeg u nizu bisera kralja Ludviga II – Herenhimze-a. Zamak se nalazi na istoimenom ostrvu, koje je prekriveno gustom četinarskom šumom i do njega možete doći brodićem. Herenhimze je kompleks kraljevskih zgrada u sredini najvećeg jezera u Bavarskoj – Chiemsee. Kao i Linderhof unutrašnjost obiluje zlatom, mermerom, kristalima, porcelanom. Kralj je u njemu boravio svega 9 dana. Što se unutrašnjosti tiče posebnu pažnju privlače dvorsko stepenište, velika galerija sa ogledalima i spavaća soba. Dvorana ogledala je za trećinu veća od one originalne u Versaju, kojom je i sam Ludvig bio oduševljen. Ovaj dvorac bi možda i nadmašio svojom lepotom Versaj, ali realizacija je prekinuta zbog teške finansijske situacije i zbog prerane smrti kralja. Podjednako je veličanstven i park, koji okružuje zamak i koji je prepun cveća i fontana, pa je najbolje vreme za posetu ovom kompleksu svakako od maja do oktobra.

Ako želite nekoga da obradujete ovom bajkovitom turom, možete otići do agencije Euroturs, koja u svojoj ponudi ima program Dvorci Bavarske u trajanju od 5 dana, sa dva noćenja sa doručkom. Budite ubeđeni da će vam ovo putovanje ostati zauvek u sećanju!