Bugarska, Sofija, evropski gradovi, putovanja

ŠTA OBIĆI ZA JEDAN DAN U SOFIJI?

Kategorija: Putovanja
Datum objave: 14.11.2023.
Vreme čitanja: 5 min
Autor: Miljana

Šta obići za jedan dan u SOFIJI?

Sofija– prestonica koja svakako zavredjuje pažnju svakog turiste. Kao i svaka prestonica ne može se obići i doživeti samo prilikom jedne posete ali za početak preneću vam svoje utiske šta sve možete obići u Sofiji za samo jedan dan.

Glavni grad Bugarske, Sofija, iako je smeštena u kotlini, u ravnom Sofijskom polju, spada medju najviše prestonice Evrope. Zapazićete grb grada, dok šetate prestonicom, na kome je napisano RASTE NO NE STAREE, i zaista ćete imati takav utisak. Grad koji neprestano raste i širi se, grad koji uvek nudi neko novo iskustvo i koji me iznova ostavlja bez daha.

Sofija je sagrađena na ruševinama rimskog grada Serdica. Serdica je nekada bio rimski grad, veoma bitan za Balkan zbog svog povoljnog geografskog položaja. Ispod centra Sofije leži čitav jedan grad, nevidljiv savremenim stanovnicima i turistima.

Grad ima 16 univerziteta, mnoštvo crkava koje se nadovezuju u centru grada. Ovde se nalazi i St. Kliment Ohridski, inače najstariji univerzitet u Sofiji (osnovan 1888. godine). Sam centar grada popločan je žutom kaldrmom koja se proizvodila pre oko 100 godina u mađarskoj.

Svoju šetnju kroz prestonicu možete početi od Crkve Aleksandra Nevskog. Najveći pravoslavni hram na Balkanu bio je upravo hram Sveti Aleksandar Nevski, sve do izgradnje nešeg hrama Svetog Save u Beogradu. U ovoj crkvi leže svete mošti Srpskog Kralja Milutina. Crkva je sagradjena u znak zahvalnosti ruskom caru Aleksandru Romanovom- Nevski i vojnicima poginulim u ratu 1877-1878. godine kada je Bugarska dobila drzavnost od Otomanske imperije ali ne i potpunu samostalnost. Ulaz u sam hram se ne naplaćuje, ali ako želite da fotografišete to košta 10 leva, dok snimanje video zapisa naplaćuju oko 20 leva.

Na suprotnom kraju od ulaza u hram Nevski nalazi se Bazilika svete Sofije. Ispre nje je velika statua lava, simbola grada koji čuva večnu vatru. Dugi je najstariji pravoslavni hram u Sofiji. Ova crvka je rušena nekoliko puta i nije oslikana unutra. Ispod bazilike krije se pravo arheološko blago- drevni ostaci Serdike. Ulaz se plaća oko 6 leva.

Idući dalje naići ćete na rusku crkvu posvećenu svetom Nikoli Čudotvorcu. Podigao je 1912. godine ruski radnik, na mestu gde se nekada nalazila džamija. Gradjena je za potrebe Rusa koji su ovde živeli. Posvećena je prijateljstvu između Ruskog i Bugarskog naroda. Fotografisanje je zabranjeno u unutrašnjosti crkve ali ulaz je besplatan. Crkvu ćete prepoznati po zlatnim kupolama koje se probijaju kroz krošnje drveća gradskog parka.

Od ruske crkve put vas vodi pored Nacionalnog prirodnjačkog muzeja, Nacionalne galerije umetnosti, Narodne banke Sofije do Nacionalnog arheološkog muzeja do Predsedničke palate koju čuvaju pripadnici bugarske straže. Odmah iza ove velelepne palate nalazi se hram Svetog Đorđa- najstarija crkva u kojoj se i dalje vrši služba i smatra se najstarijim objektom u Sofiji.Ovde je počivao zaštitnik Bugara, najveći bugarski svetac Sveti Jovan Rilski. Ovde se u 4. veku nalazila i rezidencija cara Konstantina koji je rodjen u Nišu. Nakon Milanskog edikta 313 godine, car Konstantin je proglasio hrišćenstvo za religiju i omogućio da se Rotunda pretvori u krstionicu, zbog prelaska ljudi u hrišćanstvo.

I svoju šetnju završavamo u samom srcu grada, na trgu gde je locirana crkva stara 400 godine- crkva Svete Nedelje. Mošti našeg kralja Milutina izložene su upravo u ovoj crkvi iz tog razloga ima i drugo ime Crkva Svetog cara. Zamiljivo je to da se crkva gradila od kamena od koga je gradjen most Na Drini ćuprija u Višegradu.

Ukoliko imate vremena, postoji još par stvari koje možete obići u blizini. Desno od crkve Svete nedelje dolazite do trga Batenberg koji krasi statua zaštitnice grada- Sofije sa zlatnim licem koja u svojoj desnoj ruci drži lovorov venac dok joj je na levu ruku sletela sova- simbol mudrosti. Dalje se vidi i Banja Baši džamija čije ime u prevodu znači „mnogo kupatila“ je dobila zahvaljujući činjenici da je sagrađena na mestu prirodnih termalnih izvora. Džamiju je sagradio isti čovek koji je sagradio most na Drini Ćuprija. U blizini džamije se nalazi velika gradska pijaca gde možete kupiti sve vrste bugarskih suvenira ali i probati neka od njihovih tradicionalih jela po povoljnijoj ceni nego u pešačkoj zoni. Pre nego što naručite bilo šta u Bugarskoj , treba da znate da Bugari koriste nešto drugačije namirnice i začine, pa će i standardna jela imati potpuno novi i drugačiji ukus. Najčešće se jede svinjsko meso i to u formi ćevapa i ćufti sa čuvenim začinom- ćubrica. Što se tiče suvenira, pored razglednica i magneta potražite suvenire od bugarske ruže. Bugari su ozbiljni uzgajivači ruže kao i proizvođači skupocenog ružinog ulja i ružine vode. Ruže su tipičan proizvod Bugarske, pre 300 godina ruža Damascena je uvezena iz Damaska u Bugarsku. Ružina vodica se može korisititi i za začinjavanje hrane, kao što su mlečni pudinzi, sladoledi ili voćne salate.. Sofija – grad prepun novih iskustava i doživljaja.

Na suprotnoj strani od od crkve svete Nedelje pruža se bulevar Vitoša, najpoznatiji bulevar u Sofiji. Pun radnji svetskih brendova, kafića, poslastičara, suvenirnica. Važno je napomenuti da iako je Bugarska članica evropske unije, ipak su zadržali svoju valutu LEV. Za 1 € se dobija oko 1,95 leva. Plaćanje je ovde isključivo u levima ali menjačnica ima na svakom koraku. Ovde bi preporučila da probate neki od specijaliteta u restoranu Vitosha Street Bar & Dinner. Ljubazno osoblje, preukusna hrana, a cene nisu nešto izratito više od cena u našoj zemlji.

Za one koji vole šoping tu su veliki šoping centri. Šoping centar Serdika je našim ljudima kako se nalazi na desetak minutra od centra Sofije. Pored ovog dosta posećen je i šoping centar The Mall sa mnoštvo radnji za svačiji ukus i budžet.

Sofija svakako vredna pažnje, puna lepih stvari za videti i obići. Nebitno koje je godišnje doba u pitanju, grad mudrosti će vas oberučke dočekati i očarati.

Kontakt

Prijava za newsletter

Prijavite se na našu newsletter listu

Kontakt

Nikolaja Krasnova 2, Vračar

011/3285 001, 3285 002

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Vase Pelagića 11

021/38 25 025, 38 25 026

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Cara Dušana 94

018/248 264, 249 255

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Kneza Miloša 20

017/40 58 98, 40 58 99

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo

Pratite nas