Temišvar, Rumunija

Temišvar – šta ne smete propustiti u kulturnoj prestonici Rumunije

Kategorija: Putovanja
Datum objave: 29.11.2024.
Vreme čitanja: 7 min
Autor: Jovanka

Temišvar – šta ne smete propustiti u kulturnoj prestonici Rumunije
Kada budete dolazili u Temišvar prvi put, pripremite se da Vas ovaj grad potpuno šarmira.
Idealna prilika Doček Nove Godine ! Posetite ,,Euroturs,, koji nudi odličan hotel za male pare.
Temišvar je grad idealan za šetnje, jer tada u punom sjaju prikazuje svoju prelepu arhitekturu, prirodu,
parkove, i svetlucave ulice pod rasvetom. Temišvar je grad koji nosi titulu evropskog grada kulture, jer se
ističe ne samo u Rumuniji, već u celoj Evropi – njegovi građani zaista su posvećeni negovanju kulturnog
nasleđa, arhitekture, religijskih objekata, i svoje duge istorije.
Istorija Temišvara
Premda mali grad, Temišvar je treći po veličini u Rumuniji, a ime je dobio po reci Tamiš, koja je nekad
proticala ovim gradom. Naime, reka Tamiš je često plavila ovo područje koje je nekada bilo močvarno, ali
je reka Tamiš kasnije preusmerena i teče van grada. Kroz Temišvar danas teče samo reka Begej,
oivičena dugim popločanim šetalištima.
Dugo pre nastanka Temišvara, nomadska plemena (Avari) živeli su u tom području u naselju Begej.
Temišvar se prvi put pominje od strane Ugara u jedanaestom veku, kao utvrđenje, a kasnije i kao grad u
petnaestom veku. U šesnaestom veku bio je pod upravom otomanskih Turaka, više od vek i po, i u ovom
periodu Temišvar dobija etničku raznolikost koju je zadržao do današnjeg dana.
U grad u kome su do tada živeli mahom Mađari, naseljavaju se Muslimani, Jevreji, Srbi i Romi. Srbi su
dugo posle odlaska Otomana nastavili da predstavljaju većinsko stanovništvo, a Temišvar i danas važi
za srpski grad u Rumuniji, o čemu svedoče srpske ustanove kulture, kao i pravoslavne srpske crkve.
Pod habzburškim carstvom, u Temišvar se doseljavaju Nemci i još više Mađara, koji preuzimaju vođenje
privrede u Temišvaru, čime on postaje privredni centar monarhije. Tokom vladavine Austrougara, u
Temišvaru blista arhitektura u baroknom stilu, dok se simultano grade crkve svih zastupljenih religija i
poštuje etnička šarenolikost stanovništva.
Mali Beč
Temišvar često nazivaju Mali Beč, a to ime nimalo ne iznenađuje, jer se, zaista, austrijski uticaji osećaju
u svim aspektima kulture ovog grada. Grad opisuje austrijska arhitektura, pre svega, i način na koji je
grad povezan između raskošnih trgova, kao i pešačka zona u njegovom centru. Austrijski uticaj
primećuje se i u domaćoj kuhinji Temišvara, ponudi ukusa koji su prepoznatljivi od Vojvodine pa sve do
bečkih dvorova.
Šta morate obići u Temišvaru
Bogata istorija Temišvara i njegova velika raznovrsnost čine Mali Beč neodoljivim za turiste. Najvažnije
znamenitosti se uglavnom nalaze blizu centra grada, što stvara utisak da je uži centar Temišvara jedan
veliki muzej.
Trgovi Temišvara
Ulice Temišvara povezuju njegove trgove, koji su svojevrsni memorandumi istorijskih događaja ovog
područja, a koji se odlikuju spomenicima i gracioznim prilazima poznatim katedralama.
Najstariji trg Temišvara iz baroknog perioda jeste Trg ujedinjenja, koji predstavlja srce prostora
između Srpske saborne crkve Svetog Đorđa I Rimokatoličke crkve posvećene takođe Svetom
Đorđu. Ovaj trg oivičen šarenim fasadama simbolično spaja dve religije, i kaže se da su na ovom mestu
katolička i pravoslavna crkva fizički najbliže na svetu. Na samom trgu nalazi se spomenik Stub kuge,
posvećen svetoj trojici u znak zahvalnosti za prestanak epidemije kuge, što je neretka pojava širom
gradova bivše Austrougarske.
Trg pobede
Trg pobede u Temišvaru pandan je Trgu republike u Beogradu, centralno mesto svih dešavanja i glavno
mesto susreta. Ovaj trg odlikuje statua Romula i Rema sa vučicom, koju je Temišvar dobio od Rima kao
poklon u dvadesetom veku, a pravljena je po modelu originalne bronzane statue iz petog veka pre nove
ere. Sa trga se dolazi do zgrade Opere, kao i do Rumunske saborne crkve, a na samom trgu nalaze se i
fontana, park, kafići i dugo šetalište. na ovom se mestu odvijaju sve važne proslave u gradu.
Trg Slobode
Trg slobode je još jedan važan trg u Temišvaru, a na njemu se ističe bista narodnog heroja i borca za
slobodu – Decebala, poslednjeg kralja Dakije. Okruženje ovog trga sasvim dolikuje njegovom imenu, te se
tu nalaze zgrade pozorišne i muzičke akademije, pa je ovo svojevrsni centar kulture grada.
Kulturno nasleđe Temišvara
Temišvar je poznat po svojim impozantnim crkvama. Temišvarska pravoslavna crkva važi za najlepšu
pravoslavnu crkvu u Rumuniji, a u njenoj veličanstvenoj unutrašnjosti leže mnogi istorijski i umetnički
značajni objekti, sa istaknutim rumunskim ikonama i freskama. Spoljašnja arhitektura crkve puna je detalja
koji privlače pažnju, a do unutrašnjosti ne dopire mnogo prirodnog svetla, tako da postoji jedan nivo
misticizma u razgledanju ove katedrale.
Srpska pravoslavna crkva takođe je čest predmet interesovanja posetioca, a ono što ona predstavlja
jeste složna zajednica Srba i Rumuna u Temišvaru, te dve pravoslavne crkve postoje i kao simboli
prijateljstva dva naroda. Do nje se prirodno dolazi kada posećujete Trg Ujedinjenja, a ona će vas sama
namamiti da kročite unutra i vidite svu njenu lepotu.
Zgrada Opere u Temišvaru poznata je tema turističkih vodiča. Osim posmatranja njene strukturne lepote i
šetnje kroz park koji vodi do nje, o ovoj zgradi znamo i da je čitav ulazni deo dodat u vreme komunizma,
zajedno sa balkonom na Operi, koji je imao za cilj da se sa njega lider komunističke partije Nikolaj
Čaušesku obraća narodu.
Jedna jedinstvena atrakcija u Temišvaru je I Muzej Komunističkih Konzumera, dizajniran kao stan u
komunističkom periodu, sa uskim hodnicima, dnevnom i dečijom sobom, i kuhinjom. Ispunjen je
nameštajem i stvarima koje su mogle da se kupe u vreme komunizma, počev od igračaka, preko vinilskih
ploča, televizora i nosioca zvuka, bicikli, i mnogo čega još. Na spratu muzeja nalazi se bar u kome se
možete opustiti i sabrati utiske nakon posete ovom vremeplovu.
Ispred Rumunske pravoslave crkve banatske mitropolije, na Trgu pobede, pruža se niz gradskih palata iz
vremena Austrougarske, građenih u stilu secesije, sa puno ukusa, od strane akademskih građana.
Podignite pogled i zadivite se radom čuvenog arhitekte Lasla Sekelja, njegovim palatama Lojd, Nojhaus,
Dauerbah, i Hit & Fogel.
Na mestu gde se sreću srpska i rumunska crkva, na Trgu ujedinjenja nalaze se i palate davnašnjih
temišvarskih bogataša – palata Barok i palata Bruk, izgrađene u baroknom stilu kao i sam trg.
Još jedno neobično zdanje koje vredi videti jeste divna Mehala pravoslavna crkva, po svemu različita od
ostalih katedrala, a pre svega po obliku kupole i upečatljivim bojama.
Šta morate probati u Temišvaru
Rumunska kuhinja predstavlja živopisan sudar mnogih kulinarskih tradicija sa kojima je Rumunija imala
dodir, ali je pritom sačuvala i neke jedinstvene rumunske odlike. Na rumunsku gastronomiju uticala je
ponajviše turska kultura, ali i specijaliteti njenih suseda kao što su Srbi, Nemci i Mađari.
Prepoznatljivi ukusi zapadnoevropskih zemalja kao što su Francuska i Austrija imali su udeo u oblikovanju
rumunskih menija, dok je pod uticajem Rimljana nastao tradicionalni dezert – testo sa sirom, poznatije
kao pasca. Pasca se priprema obično za Uskrs, zajedno sa kolačem kozunak, u kome se često nađe suvo
ili orašasto voće. Kozunak je poznat i u Bugarskoj, gde se takođe priprema za Uskrs.
Kada u Rumuniji kažete „čorba“, podrazumevate sve vrste supa, od kojih oni izvrsno pripremaju čorbu od
škembića i telećih nogica, koje umeju da začine kiselim limunovim sokom, pavlakom, sirćetom, ili boršom.
Rumuni često vole da spremaju svoj kačamak od kukuruznog brašna, mamaliga, dok su im najdraža
glavna jela mititei, bečka šnicla, i ćufte perişoare u sosu.
Dok umesto hleba često jedu kačamak i palentu, meso je neizostavan deo rumunskog dnevnog menija.
Kao i u ostatku regiona, prednjače svinjetina i piletina, mada umeju da pripreme izvrsne specijalitete od
junetine i od ribe. Ako ste razmišljali šta od rumunske hrane da ponesete nazad sa sobom, obavezno
razmotrite njihove slanine, šunkei i kotlete.
Od tradicionalnih pića, u Rumuniji se pije tulca, izuzetno jaka rakija od šljive. Osim rakije, Rumuni piju
dosta vina, jer im je vinogradarstvo široko rasprostranjeno i razvijeno, što čini i izbor vina velikim i
raznovrsnim.
Temišvar – šoping centar
Prethodnih godina Temišvar je na tragu savremenih velikih gradova i u njemu se brzo razvija trgovina
svetskih brendova. Šoping je tako postao neizostavna aktivnost na kraju vašeg vikenda, samo budite
pažljivi, jer su šoping centri u Temišvaru zaista megalomanske veličine.
Najpoznatiji šoping mol je Iulius, po svojoj veličini prava gromada u čitavom regionu. Turisti obično podele
svoje aktivnosti u Temišvaru na obilazak grada i obilazak prodavnica, obzirom da se u Iuliusu nalaze
svetski brendovi kao što je Desigual, a neretko se u njima možete zadesiti u jeku nekog zgodnog
sezonskog sniženja.
Za Iulius takođe važi da ima jedan od najvećih kutaka sa restoranima i brzom hranom, gde možete birati
između brze i domaće, ali i između brojnih egzotičnih kuhinja. Ako u Temišvar budete išli kolima, obratite
pažnju da se parking oko ovog šoping mola plaća, a bez obzira na njegovu veličinu može se desiti i da u
njemu ne nađete mesta.
Još jedno sjajno mesto za šoping u Temišvaru jeste Šoping Grad Temišvar, gde je parking besplatan, za
razliku od Iuliusa. U njemu se takođe nalaze radnje poznatih brendova kao što su Stradivarius, Reserved,
Cropp, House, Sinsay, Pimkie, i mnogi drugi. 4D bioskopska sala u ovom šoping molu popularna je među
mladima, kao i rekreativni centar unutar njega koji sadrži zatvorenu traku za skijanje i zatvoreni bazen.
Temišvar je grad koji najlepše povezuje kulturu Srba i Rumuna, i u njemu možete otkriti mnoge
zanimljive i skrivene lokacije pored onih koje su svima poznate. Ipak, vikend je dovoljan da upoznate
Temišvar, obiđete njegove trgove i crkve, a i posvetite malo vremena uživanju u kupovini. Na kraju, ukoliko
Vam se dopadne, dovoljno je blizu da se njemu kasnije ponovo vratite.
Verujte svako se uvek ponovo poželi vratiti!!!

Kontakt

Prijava za newsletter

Prijavite se na našu newsletter listu

Kontakt

Nikolaja Krasnova 2, Vračar

011/3285 001, 3285 002

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Vase Pelagića 11

021/38 25 025, 38 25 026

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Cara Dušana 94

018/248 264, 249 255

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo
Kneza Miloša 20

017/40 58 98, 40 58 99

[email protected]
Radno vreme:
Pon-Pet 08:00-20:00 Subota 08:00-15:00 Nedelja ne radimo

Pratite nas