Vatikan sa lokalnim vodičem
Zbog svog neprocenjivog umetničkog blaga i spomenika, brojni turisti dolaze u Vatikan. Građevine poput bazilike sv. Petra i Sikstinske kapele smatraju se jednim od najvećih svetskih dostignuća na polju kuturne baštine kojoj su doprineli poznati umetnici poput Botičelija, Berninija i Mikelanđela.
Ime Vatikan potiče od latinske reči Mons Vaticanus, što je označavalo vatikanski brežuljak, međutim, osim što je u zapadnom delu centra Rima, nekoliko stotina metara udaljen od obala reke Tibar, izgrađen je i na vatikanskim poljima, gde je glavnina današnjeg Vatikana. Područje gde se danas nalazi Vatikan nekada je bilo močvarrno koje se zvalo Ager Vaticanus. U doba rimskog carstva prvo je to bila administrativna oblast sa skupim vilama i cirkusom izgrađenim u baštama majke cara Kaligule. Posle požara u Rimu, car Neron je pogubio Svetog Petra i druge hrišćane u podnožju vatikanskog brda, okrivljujući njih za požar. Vatikan je najmanja suverena država na svetu, poznato kao i sedište rimokatoličke crkve i njenog poglavara pape. Papu kao jedinog apsolutnog monarha u Evropi, na doživotnu funkciju bira Kolegijum kardinala, odnosno on ima potpunu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast u Vatikanu.
Kao enklava u Rimu po površini od samo pola kilometra kvadratnih metara i sa ukupno 1000 stanovnika, samo 450 poseduje državljanstvo dok ostali imaju dozvolu za boravak.
Vatikan ima najmanju i najstariju vojsku na svetu —švajcarsku gardu. Osnovao ju je papa Julije II 1506 g. a bila je sastavljena od švajcarskih plaćenika. Garda broji 110 pripadnika, koji su zaduženi za neposrednu zaštitu Svetog Oca, čuvanje njegovih rezidencija, a služe i u protokolarne svrhe kao počasna garda. Ukoliko je potrebna spoljna odbrana, u tom slučaju zadužena je italijanska republika.
Država Vatikan je osnovana 1929 g. Lateranskim ugovorom kao ostatak mnogo veće Papske države koja je postojala od 756 g. do 1870 g. Kada je došlo do ujedinjenja Italije 1861 godine, status papstva i svetovne vlasti je postalo poznato pod nazivom rimsko pitanje. Naime, pape su odbijale da napuste Vatikan i nisu priznavali italijanskog kralja sve do potpisivanja sporazuma između Benita Musolinija i Pietra Gasparija. Ugovorom je osigurana nezavisnost Vatikana i posebni status Katoličke crkve u Italiji, dok je tek novim ugovorom iz 1984 godine zvanično priznata kao državna vera – katolizicam.
Postoji razlika između statusa države Vatikan i Svete Stolice. Sveta Stolica je subjekat međunarodnog prava, sprovodi politiku i zasniva diplomatske odnose dok je Vatikan samo teritorija nad kojim je Sveta Stolica suverena, a ambasade stranih zemalja se nalaze u italijanskom delu grada Rima.
Neki posedi Svete Stolice su izvan Vatikana, kao papska letnja rezidencija Kastel Gandolfo i neke bazilike i ovi posedi uživaju eksteritorijalni status poput stranih ambasada u Italiji. Osim Kastel Gandolfa, eksteritorijalni status ima još oko 20 građevina u Rimu, od kojih su najvažnije bazilike Sv. Ivana Lateranskog, Sv. Marije Velike i Sv. Pavla izvan zidina.
Granice prestaju da prate zidine na Trgu sv. Petra, gde granica sledi Berninijeve kolonade. Sa Trga sv. Petra vodi Via della Conciliazione (Ulica pomirenja), koju je uredio Musolini nakon potpisivanja Lateranskog sporazuma, a na samom istoku Vatikan je otvoren prema Rimu.
Da bismo došli do Vatikana možemo koristiti javni prevoz, metro, autobus, voz i tramvaj, ali svakako treba imati u vidu da se u Vatikan ulazi pod tačno određenim kodeksom oblačenja, ali i ponašanja. Za posetu Vatikanskog muzeja, Sikstinske kapele, bazilike sv. Petra i Vatikanske bašte odeća mora biti konzervativnija, bez šortseva, kratkih rukava i šešira. Takođe, bilo kakvo obeležje ili znak koji bi mogli da uvrede katolicizam kao veru i uopšte etičko skrnavljenje nije dopustivo i neće biti odobren ulazak. Ukoliko nosite veće torbe, pakete i slično, kišobrane, štapove ili transparente ali i oštre predmete, poželjno je da se ostavi u garderobi, naravno, podrazumeva se da konzumacija pića i hrane u izložebnom delu nije dozvoljena. Kultura lepog ponašanja nalaže i da je upotreba kamera sa blicevima zabranjena, ali i da je poželjno da telefoni budu utišani. Vatikan ima svoju banku, poštu, novine i televiziju, a službena valuta je evro.
Trg Svetog Petra
Ispred Bazilike Svetog Petra u Vatikanu nalazi se ogromni istoimeni ovalni trg koji je projektovao slavni Đan Lorenco Bernini sa ambicijom da na njega može da stane što veći broj ljudi koji želi da čuje i vidi papu. Ceo trg okružuju kolonade sa dorskim stubovima na kojima se nalaze 140 statua svetaca, a u centru trga se nalazi fontana i veliki egipatski obelisk koji je Kaligula 37. godine premestio u Rim, a od XVI veka je na sadašnjem mestu. Ovaj antički spomenik – vatikanski obelisk ima veliki značaj među vernicima s obzirom da se smatra jedinim preostalim svedokom smrti Svetog Petra. Za sve one željne istorije, ovaj obelisk je važan jer je jedini antički obelisk u Rimu koji još uvek stoji i koji se nikada nije srušio. Papa se svake nedelje u podne obraća vernicima sa malog prozora svoje radne sobe koja gleda na trg sv. Petra, a njegova radna soba je smeštena u Papskim apartmanima, odnosno u zvaničnoj rezidenciji koja se nalazi u sklopu Apostolske ili Papine palate — u kojoj se takođe nalaze Vatikanski muzeji.
Bazilika Svetog Petra
Simbol katolicizma, najveća svetska bazilika izgrađena u renesansnom stilu će vas očarati svojim dimenzijama i izgledom. Iako je jedna od četiri glavne papske crkve u Rimu, treba imati na umu da ona nije sedište Pape, ali je najčešće koristi jer je najbliža njegovoj rezidenciji. Nalazi se na istoimenom trgu a poseban značaj joj daje i to što se veruje da se u njoj ispod oltara nalazi grobnica Sv. Petra, a izuzetni umetnici poput Bramantea, Berninija i Mikelanđela udarili su pečat novoj epohi italijanske baštine. Mikelanđelova Pijeta se nalazi u kapeli sa desne strane Bazilike i predstavlja njegovo prvo i najpoznatije potpisano delo. Skulpturu koju je isklesao prikazuje Bogorodicu sa beživotnim sinom u krilu, završio je u svojoj mladosti sa svojih 25 godina.
Za one istrajnije i koji se usude, mogu se popeti na kupolu Bazilike i uživati u pogledu na ceo Trg i Rim, ulaz u Baziliku je besplatan ali do vrha se naplaćuje oko 10 evra.
Veliki broj vrednih umetničkih dela koje su pape sakupljale vekovima nalazi se u 1400 prostorija ovog jedinstvenog kompleksa. Vatikanske muzeje čini nekoliko celina – Egipatski, Etnološki i Etrušćanski muzeji, Sikstinska kapela, Rafaelove sobe i Pinakoteka. Papa Julije II je u XVI veku osnovao muzeje u kojima je izloženo preko 20.000 predmeta (ukupno više od 70.000 predmeta je u kolekciji), izuzetna kolekcija umetničkih dela iz doba antike do najvećih dela renesanse, danas je u posedu katoličke crkve. U Pinakoteci koja je odmah na samom ulazu, nalaze se dela Leonarda Da Vinčija, Rafaela i Ticijana, dok za ljubitelje staro-egipatske istorije mogu videti figure, statue i skulpture, kao i nekoliko sarkofaga iz ovog perioda. Za Rafaelove sobe ili 4 odaje koje je po narudžbi papa Julije II zahtevao od Rafaela, smatra se da su trebale da budu lepše od odaja prethodnog pape Aleksandra VI, u čemu je umetnik i uspeo.
Sikstinska kapela
Kapela je prvo bila poznata kao Velika kapela, a današnje ime nosi po papi Sikstu IV koji je naručio njenu rekonstrukciju u periodu od 1477 do 1480 godine. Kapela je poznata po freskama koje je oslikao Mikelanđelo u periodu od 1508 do 1512 godine, odnosno sam plafon kapele se smatra remek delom njegovog stvaralaštva. Freske kojih ima preko 300 je oslikao na skoro 500 kvadratnih metara odnose se na stvaranje Adama, Adame i Evu u Edenskom vrtu, Veliki potop, da bi tek posle 25 godina naslikao Poslednji sud iznad oltara.
Danas je u kapeli sedište papske konklave, mesto gde kardinalski kolegijum bira novog papu. Delove Sikstinske kapele su oslikali drugi majstori renesanse, kao što su Botičeli i Peruđino, ali Mikelanđelo je onaj koji je proslavio kapelu.
Vatikan je možda najmanja suverena nacionalna država na svetu, ali je verska i kulturna supersila. Dom nekih od najvećih svetskih umetničkih i arhitektonskih čuda i osećaj kada kročite na ovo tlo je neponovljiv. Svakako se mora doživeti, udahnuti i videti!