Istanbul – Evropa i Azija na jednom mestu

Istanbul nije glavni grad Turske ali je najveći grad, ujedno i jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. Bosforsforski moreuz spaja Mramorno sa Crnim morem ili razdvaj evropski i azijski kontinent. Istanbul je kroz vekove bio centar političkih, kulturnih i religijskih dešavanja.

Istanbul je poput Rima, izgrađen je na 7 brežuljaka sa kojih se pruža neopisv pogled na grad. Istanbulska arhitektura i njegove suprotnosi su me u potpunosti oduševile. Bezbroj palata i kulturnih spomenika, džamija, muzeja sa jedne strane dok sa druge strane toliko savremenih građevina. Kombinacija tradicionalnog i savremenih građevina, sve vizuelno lepo uklopljeno uz hranu i ljude koji su sa različitim genima mešani tokom vekovima sa svih prostora, tako da će većina imati osećaj kao da je kod kuće.

Postalo je gotovo nepisano pravilo da se Istanbul započinje upoznavati iz Aja Sofije. Aja Sofija, stari evropski deo grada, svedok dva carstva, bogomolja velikih vladara. Svojom lepotom, istorijom, graditeljskom umetnošću i grandioznošću opčinjava.

„Božanska mudrost“(na starogrčkom Aja Sofija) je izgrađena još 537. godine od strane vizantijskog cara Justinijana. Sagrađena kao arhitektonsko čudo svog vremena, bila je i ostala jedna od najimpresivnijih građevina na svietu. Mnogi je smatraju osmim svetskim čudom.Aja Sofija ili Sveta Sofija jedan je od svedoka raznolikosti kultura na ovim prostorima, prvo je bila pravoslavna crkva koja je pretvorena u džamiju, a danas je muzej pod zaštitom UNESCO. Po ugledu na njenu arhitekturu, preko puta je sazidana Sultan Ahmedova džamija poznatija pod nazivom Plava džamija.

Veliki broj bazara na kojima se može kupiti sve od retkih začina do čistog zlata su takođe deo bogatstva Istanbula. Najpoznatiji je Grand Bazar( tzv. Kapali čaršija) koji je ujedno i najveći zatvoreni bazar na svetu sagradjen u XV veku sa oko 4.000 prodavnica. Kapali čaršija ili Veliki bazar je jedan od najstarijih i najvećih pokrivenih bazara na svetu, nalazi se u starom evropskom delu grada. Kapali čaršiju je najbolje posetiti ujutru oko 9h, kako bi se izbegla gužva i kako biste se lakše snašli u laviritnu od sporednih ulica, hodnika i šarenolike ponude gde sa punom koncentracijom i svim čulim treba doživeti. Svaki trgovac je pravi animator i veoma su vešti u svom poslu. Nude Vam da probate hranu, slatkiše, počaste čajem. Pijaca je vesela, puno osmeha, šale, cenkanja i na kraju vratitćete sa puno raznoraznih slatkiša, čajeva, suvenira i dekorativnih predmeta.

Doći u jedini grad na svetu koji leži na dva kontinenta i ne biti na obe strane je greh. Evropski i Azijski deo Istanbula, spaja tunel Marmaray, koji je dug 13,6 km na 60m ispod morske površine, fascinanantan je doživljaj da se vozite ispod nivoa mora. Neopisivo je da se za nekoliko tenutaka nađeš na drugom kontnentu, sa evropskog na azijsko tlo. Može se napraviti krug drugim putem, za one koji vole da se ne vraćaju istom putanjom, Bosforskim mostom može nazad u Evropu. Taj most je simbol izuzetne arhitekture, tokom noći predivno osvetljen i lepo uklopljen u celinu kada se pogeda sa vidikovca.

Za razliku od evropskog dela, azijski je mnogo opušteniji. Manje su gužve i na šetalištu i na putevima. Na toj Azijskoj strani je poznati vidikovac Čamlidža sa isto tako veličanstvenom Čamidže džamijom koja je jedna od najvećih, uz to je moderno odrađena, postoji pokretno stepenište koje vodi do džamije, kako se turisti ne bi previše izmorili. Džamija može primiti do 60.000 vernika u istom trenutku. Glavna kupola džamije je visoka 72 m i predstavlja 72 nacije koje žive u Istanbulu.

Devojačaka kula je jedinstveni spomenik grada, maleno ostrvo u Bosforskom moreuzu bliže Azijskoj strani, za koji se vežu brojne legende, jedna od meni najzanimljivijih je proročanstvo sultanovoj kćeri da će umeti sa 18 godina od ujeda zmije, uplašen tim proročanstvom sultan skloni svoju kćer na to ostrvo na kulu i sav srećan što je preživela 18. rođendan na poklon joj donosi korpu punu voća, upavo iz te korpe, iz tog voća devojku je ugrizla zmija koja ja bila skrivena tako da se proročanstvo ispunilo.

Trg Taksim je srce modernog evropskog Istanbula, okružen je kaficima, restoranima, hotelima i trgovinama. Na njemu se nalazi poznati spomenik Republike i avenija Nezavisnosti. To je omiljeni deo grada, kako za turiste tako i za stanovnike Istanbula. Sporedne ulice na Taksimu su prepune restorana i kafica, tu se oseti ta jedinstvena atmosfera Istanbula.

Ukoliko ste na Taksimu, neizbežno je videti čuveni Galata toranja, najčuveniji toranj u Istanbulu visok 67m na 9 spratova, kafićem i restornom na vrhu je svakako znamenitost toju treba posetiti.

Dolmahbakče palata, koristila su je posednja 6 sultana osmanskog carstva i i prvi predsednik republike Turske, Kemal Ataturk koji je u istoj i preminuo. Danas je muzej otvoren za posete turista, nalazi se na evropskom delu grada. Za ovu velelepnu palatu, samo za uređenje enterijera je utrošeno 14 tona zlata i 40 tona srebra, tu su dekorativni elementi od mramora, alabastera, porfirni kamen, svileni tepisi, slike italijanskih i francuskih slikara. Na drugoj obali Bosfora, azijsko tle, nalazi se Bejlerbeji palata, ova palata sadrži 24 sobe, 6 dvorana i jedno tursko kupatilo, sagrađena je kao letnja rezidencija za osmanske sultane. Ima prekrasne vrtove i paviljone. Vrtovi ove palate su mesta za život retkih stabala i biljaka.

Hrana je obilje mirisa, ukusa, boja i začina i zaista je posebni doživljaj. Oduševljenja Ajranom, njihovim jogurtpm kao i najsočnijim mesom koje sam ikad jela. Na svakom koraku se prodaje street food, pečeni kukruz, kestni, kebab, kumpir.. zaprvo nemoguće je sve isprobati u jednoj poseti od nekoliko dana.

Čarolija ispijanje kafe ili čaja u nekom mestu uz more uz zvukove Bosfora je doživlaj koji zaustavlja vreme. Vraća u prolost uz neke orijentalne dekrativne detalje ali isto tako ima i veoma modernih i savremenih mesta.

Istanbul sam doživela kao jedan sasvim siguran grad. Turci su darežljivi, topli, izuzetno gostoprimivi i dobroćudni domaćini. Puni su poštovanja obraćaju Vam se uvek sa osmehom. Jezička barijera ne postoji, oni dosta razumeju naš jezik, malo se koristi pantomima dok većina mladih govori engleski. Sve vreme me je pratio osecaj sigurnosti i da ne možete da se izgubite i da ostanete gladni, svako će Vam pomoći i izaći u susret gde god da se nalazite. Ljudi i emocija su na kraju presudini kod želje da se vratim nekom takvom mestu.