Letovanje u Turskoj autobusom, ipak nije daleko!
Pripadam generaciji (generacijama?!) koje su poslednjih dvadesetak godina doživele i preživele baš „svašta“ – ratove, tranzicije, pandemije… Dugačak je spisak, predugačak. Postadoh zbog toga jedan od „zanavek ozlojeđenih Srba“, kako nas je ukratko i precizno opisao jedan moj prijatelj, inače poznati publicista. I to od onih iz „tvrde“ struje! Ma baš, baš srpski! Godinama se moj kum i ja „preskačemo“ na temu letovanja, prve i možda najvažnije stavke u životu svakog pripadnika srpskog roda. Gde je bolje – Letovanje Grčka ili Letovanje Turska, gde je jeftinije, šta se više isplati, kako ići – kolima, autobusom ili avionom… O kojoj god destinaciji da počnemo diskusiju, jedna stavka se uvek pojavljuje kao konstanta – udaljenost!! Iako nikako da odredimo na šta se to konkretno odnosi, konstatacija blizu ili daleko na kraju vrlo često biva odlučujući faktor. Iznose se tu svakakvi argumenti, od fizičkih (tipa kilometri, granice…) preko ličnih (volim – ne volim) do čisto filozofskih (sve je relativno). A kad na kraju ispliva „daleko“, taj mrski neprijatelj svakog Srbina, onda destinacija, smrtno pogođena, biva prežaljena i ostavljena da umre sama, bez našeg prisustva. Žrtva te naše srpske logike je, pogađate, letovanje u Turskoj. I tako godinama. A onda, s tim godinama, svaki čovek, pa i Srbin, počinje da razmišlja malo drugačije. Sad u igru ulaze i drugi parametri. Prvo, cena samog letovanja. Po pravilu, znatno je povoljnija. Za isti novac dobijaš mnogo više. Drugo, cene koje život znače – kafica, pivce, sladoled… Pa garderoba, sitnice „za kuću“… Sve jeftinije, u najgorem slučaju na nivou cena u Srbiji. Treće, mnogo toga za videti. Nije samo plaža i more. Pod ogromnom težinom svega navedenog, najzad popuštamo. Vreme je za promenu, pada odluka – idemo na odmor u Tursku! Ali, zakleti neprijatelj „daleko“ se ne predaje, kreće u poslednji, najteži napad. Njegovo oružje: manje „daleko“ (Kumburgaz, Sarimsakli…) i više „daleko“ (Kušadasi, Bodrum…). Naše oružje: autobus (znatno niža cena) i avion (kraće putovanje). Argumenti odbrane se nižu, opet oni fizički, lični, filozofski. Na kraju, jedino smo se složili da se ne slažemo. Srpski. Ali, ostaje da idemo u hotel u Turskoj!!
Kao pravi srpski domaćini, glave porodica, odlučujemo! On sa porodicom – avionom, 10 dana! Gospodski. Neće da se „muči“ autobusom 20 i više sati. Tačka!
Ja odmah kontra – autobusom, 10 dana! Skoro upola jeftinije, tu razliku ću potrošiti kao gospodin na licu mesta na sve i svašta. Ima da se „mučim“, isplati se. Tačka!
A onda, kao glas razuma i logike, oglasiše se moja deca (pametna na tatu)!
Stavljaju na sto papir i digitron. Sasuše nam u lice par pametnih stvari i novi, nama nepoznat način racionalnog razmišljanja. Eh, sve je lako kad si mlad! Kum kategoričan – rekao sam tačka i tačka. Ja, za divno čudo, fleksibilan, da učinim deci. Oduzimam, sabiram, množim, delim.
Matematika je neumoljiva. U pravu su deca, dodam još malo para i eto 20 dana letovanja u Turskoj sa decom! Malo je skuplje nego 10 avionom, putuje se autobusom, „mučenje“, ali… 20 je DVADESET! Dana na MORU!
I kako priliči glavi porodice, donesem novu, promenjenu odluku – autobusom, 20 dana! Tačka!
I bi tako!!! Kum gospodski. Malo se mučio do i od oba aerodroma, malo na čekiranju, malo oko prtljaga… Naglasak na malo. Izgubio ceo dan zbog kasnog poletanja za i ranog iz Turske, ali dobro, avioni su to. Kad se sve skupi i sabere, oko desetak sati putovanja. A i 10 dana je sasvim dovoljno za letovanje. Preko toga ti postane dosadno. Stvarno. Svi tako kažu. Dobro, skoro svi. Njegova deca ćute.
A mi?
Daleko od gospodskog. Malo se mučili sa kaficama i sokićima na svakoj pauzi, malo sa vožnjom trajektom, malo sa divnim predelima kroz koje smo prolazili. Lepa ova Turska! Kad se sve skupi i sabere, dvadesetak sati putovanja. A i 20 dana je mnogo, poslednjih 10 ti je dosadno. Tako kažu. I moja deca ćute, ali uz osmeh. A taj njihov osmeh – neprocenjivo!
I da znate, zarazan je!
Zaraženi osmehom – ja onim dečjim, kum kiselim, svodimo računice i utiske. Najzad se složismo da se slažemo.
Mojih 20 dana autobusom u Turskoj i njegovih 10 dana avionom – aranžman skuplji 20-ak procenata (ja platio više, a on „uštedeo“ toliko). Tačka!
Dvadeset dana na moru nije mnogo. Neka priča ko šta hoće. Tačka!
Poslednih desetak dana ti nije dosadno, pitajte decu. Tačka!
Avionom i nije baš tako gospodski, pitajte mog kuma. Tačka!
Autobusom i nije toliko naporno, pitajte mene i hiljade drugih. Tačka!
TURSKA IPAK NIJE TAKO DALEKO! TAČKA!
P.S. U stvari, ovde na kraju su tri tačke!
